SARAJEVO, U BiH se u 2011. godini očekuje nastavak makroekonomske stabilizacije, uz i dalje vrlo nizak realni ekonomski rast od dva odsto, nizak nivo inflacije od 2,5 odsto, blago smanjenje zvanične stope nezaposlenosti na 42 odsto, te dalje smanjenje konsolidovanog budžetskog deficita na 3,4 odsto bruto društvenog proizvoda /BDP/ – procjenjuju ekonomski analitičari Rajfajzen banke BiH.
U analizi se navodi da sve ukazuje na to da će ekonomski rast i u 2011. biti vođen rastom izvoznog sektora, zahvaljujući stabilizaciji potražnje zemalja EU i regije, ali i praćen blagim oporavkom domaće potrošnje usljed očekivane stabilizacije tržišta rada i zaustavljanja rasta stope nezaposlenosti, stabilnog priliva doznaka /transfera/ iz inostranstva, te nešto pozitivnijeg kreditnog rasta u rasponu od dva do tri odsto /u 2010. godina 0,7 odsto/.
To su ujedno i ključni pokretači domaće potrošnje, koja čini čak 80 odsto domaćeg bruto proizvoda BiH.
Međutim, analitičari Rajfajzen banke ističu da navedena stopa ekonomskog rasta neće biti dovoljna za značajnije poboljšanje životnog standarda građana, s obzirom da neće doći do značajnog rasta zaposlenosti i neto plata na tržištu rada.
“S druge strane, najavljeno povećenje regulisanih cijena poput gasa i električne energije, te poskupljenje osnovnih životnih namirnica, koji zajedno čine većinski dio potrošačke korpe građana u BiH, moglo bi dovesti do značajnog pritiska na životni standard građana u 2011. godini, kao i uticati na povećanje nivoa inflacije na 2,5 odsto”, navodi se u analizi.
Očekivano povećanje cijene nafte na svjetskim tržištima, praćeno snažnom aprecijacijom dolara u drugoj polovini godine, takođe opravdava predviđeni nivo inflacije.
U analizi se navodi da je trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom već dao određene efekte bitne za konsolidaciju izuzetno velikog državnog aparata i javne potrošnje u BiH, zbog čega se očekuje da će nastavak aranžmana i u 2011. godini doprinijeti daljoj konsolidaciji javnih rashoda i uštedama, te nastavku reforme socijalnog i penzionog sistema, što bi takođe značajno doprinijelo održivosti javnih finansija u BiH te, s druge strane, povećalo konkuretnost ekonomije BiH.
Sve to bi rezultiralo dodatnim sniženjem ukupnog budžetskog deficita u 2011. godini na 3,4 odsto BDP-a.
Analitičari Rajfajzen banke upozoravaju da je odugovlačenje sa formiranjem vlasti BiH i nastavkom reformskih procesa jedan od rizika po očekivanu prognozu rasta za 2011. i vrlo loš signal za potencijalne strane investitore.
Na prognozu rasta moglo bi negativno uticati i eskaliranje dužničke krize u Evropi, koja bi rezultirala smanjenjem ekonomskog rasta EU, što bi značajno uticalo i na ekonomski rast u BiH kroz pritisak na izvoz, slabiji priliv stranog kapitala i transfera/doznaka, te slabiji priliv kapitala i kreditnih linija kroz bankarski sektor.