BEOGRAD, Republika Srpska i druge male zemlje treba da zaštite domaću proizvodnju, pomognu malim firmama, ali da ne otvaraju potpuno svoje tržište za razvijene zemlje, jer će propasti, ocijenili su ekonomisti iz Republike Srpske i Srbije na skupu REDETE, održanom na Ekonomskom fakultetu Beogradu.
Dekan Ekonomskog fakulteta iz Banjaluke Stanko Stanić, koji je učestvovao na skupu, održanom u organizaciji ovog fakulteta, rekao je da je slobodna trgovina za zemlje u razvoju, u koje spadaju sve zemlje na Balkanu, više put ka njihovom ekonomskom slabljenju, nego jačanju.
“Ako se i Republika Srpska skroz otvori, skroz će i propasti”, rekao je Stanić Srni, navodeći da razvijene zemlje u regionu Balkan traže tržište, jeftinu radnu snagu, jeftine sirovine i tu nema mogućnosti razvoja za nerazvijene države, kao što neki teoretičari misle.
Rektor Univerziteta u Banjaluci Milan Mataruga izrazio je zadovoljstvo što Univerzitet u Banjaluci, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, odnosno ekonomski fakulteti, organizuju ovu regionalnu i međunarodno prepoznatu konferenciju o ekonomskim temama, koja je započeta u Banjaluci, a stigla je i do Graca i Beograda.
“Biće potrebno znanja i mudrosti da se na najbolji način iskoristi naša pozicija i ono što imamo kao prednost i da se prilagodimo svjetskim trendovima, uz zaštitu naših interesa”, rekao je Mataruga.
Predsjedavajući konferencije REDETA Jovo Ateljević rekao je da Republika Srpska treba da zaštiti domaću proizvodnju, trasira puteve svog razvoja, kao i da pomogne lokalnim malim firmama da mogu da se takmiče na globalnim tržištima.
“Treba naći balans i zaštiti domaću proizvodnju, ali to se ne može raditi na granici. Mi smo potpisali neke sporazume o slobodnoj trgovini, ali možemo da pomognemo našim lokalnim firmama da izgrade svoje kapacitete, da mogu da se takmiče sa svim tim globalnim procesima”, rekao je Ateljević.
On je istakao da malim kompanijama država treba da pomogne ne samo finansijski, nego i tehnološki, u smislu prenosa znanja, tehnologije i politika koje pomažu preduzetnicima da opstanu, da neko vrijeme ne plaćaju takse i poreze dok ne stanu na noge, kako bi mogli da se uključe u lance stvaranja vrijednosti, prije svega u Evropi.
“Čini se da smo dosta zatvoreni u tom smislu. Imamo resurse, ali nikako da napravimo neki iskorak naprijed, da počnemo da se razvijamo. Puno naših ljudi odlazi, ljudi koji su vrlo ambiciozni i imaju znanja i ambicije da budu neki vodeći menadžeri u bilo kom sektoru u kojem rade”, rekao je on.
Ateljević je dodao da treba zaustaviti taj trend i da Srpska i druge male zemlje treba da počnu da grade infrastrukturu za nove biznise, da završe reforme i kreiraju neki okvir koji može da trasira put razvoja.
“Znamo da nijedna zemlja ne može sama da proizvodi ništa toliko dobro, nego mora biti integrisana u lanac stvaranja vrijednosti, pa tako i male zemlje na Balkanu, koje su ostale izolovane iz svih tih procesa”, rekao je Ateljević.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu Branislav Boričić rekao je da Srbija može da u malo većoj mjeri otvori svoje tržište, nego BiH, ali da za svaki segment otvaranja treba analizirati i izračunati, jer se nešto na papiru učini ekonomski korisnim, dok bi praksa pokazala nešto drugo.
“Najveći problem je naći pravu meru, naročito u zemljama koje su u tranziciji i u kojima ima puno problema, na koje ekonomska teorija nema jasan odgovor”, rekao je Boričić, koji je izrazio zadovoljstvo konkretnom saradnjom sa Ekonomskim fakultetom iz Banjaluke, sa kojim beogradski Ekonomski fakultet ima dugoročnu saradnju.
Organizator pete konferencije “Istraživanje ekonomskog razvoja i preduzetništva u tranzicionim privredama – REDETA 2016” je Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjaluci, u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu.
Skup je otvorio ministar nauke i tehnologije Republike Srpske Jasmin Komić. Srna