BEOGRAD – Predsjednik Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” iz Srbije Dejan Gavrilović ocijenio je da poskupljenje bankarskih usluga nema ekonomsko opravdanje, jer banke “prodaju maglu” i da je isključivo vođeno željom za povećanjem profita.
On je u izjavi za Tanjug rekao kako, prema računici “Efektive”, vlasnici računa mjesečno plaćaju oko 10 evra različite usluge, od kojih su neke apsurdne.
“Mesečno održavanje računa je oko 500 dinara. Ako neko obavi neke transakcije plaćanja računa to je oko 30 dinara po računu, znači još 300 dinara, pa ako podigne novac sa bankomata druge banke ili obavi neki upit, to će biti još nekoliko stotina i to je tih 1.000 do 1.200 dinara, što mislim da je za standard građana Srbije velika cifra“, ocenio Gavrilović.
Podsjetio je da je do prije nekoliko godina, kada je kurs dinara bio isti kao i sada, održavanje računa koštalo od 125 do 175 dinara mjesečno, a elektronsko bankarstvo je bilo besplatno.
“Banke su nas same ”gurale” da pređemo na elektronsko bankarstvo, kako bi one smanjivale radnu snagu. S druge strane, banke zatvaraju ekspoziture, tu štede na kirijama, otpuštaju zaposlene i štede na platama, a njihove usluge poskupljuju. A kada su nam te usluge prodavale, upravo su govorile da pređemo na elektronsko bankarstvo, jer je jeftinije, a štedi i vreme“, istakao je Gavrilović.
On smatra da je problem neodgovarajuća zakonska regulativa i da bi Narodna banka Srbije (NBS) morala da reaguje i ograniči cijene bankarskih usluga.
“Najpoštenije bi bilo, kada bi se poštovali zakoni koji postoje u Srbiji, da se te odredbe jednostavno ponište“, smatra Gavrilović.
On je dodao da je u ime “Efektive”, banci kod koje udruženje ima račun, ali i NBS-u, uputio pitanja kakva je usluga vođenja računa, šta ona znači i šta udruženje ima od toga, ali da nikada nije dobio dogovor.
“Nama banke ”prodaju maglu”, kao što su bili oni troškovi obrade kredita gde mi ne znamo šta plaćamo. Tako i to održavanje računa, tako su i ove ibenking (e-banking) transakcije, gde je apsurd još veći. Ja koristim svoj telefon, koristim svoj internet, uđem na njihovu aplikaciju, koristim svoje vreme, ja upisujem sve brojeve i podatke, proverim da je to ispravno i onda mi oni to naplate 30 dinara“, objasnio je Gavrilović.
Naglasio je da u slučaju da se unese pogrešan podatak tokom te operacije onlajn plaćanja, ispravka košta 1.000 dinara.
“Zato što sam radio posao banke i radeći posao banke sam pogrešio jednu cifru! Iza svega toga stoji želja za profitom. Bankarski sektor u Srbiji je visokoprofitabilan. Sve banke povećavaju naknade. Imamo primer jedne od njih, gde je održavanje računa više nego duplirano – sa 150 na 500 dinara. Postavlja se pitanje šta je to njima toliko poskupelo“, rekao je Gavrilović.
On smatra da ne stoje navodi iz Udruženja banaka kako su poskupjele informatičke usluge i oprema.
“Nije to baš tako. Ne obnavlja se oprema na mesečnom nivou, nego s vremena na vreme. A i to povećanje nije 100 odsto, kao što oni nama za 100 dosto povećavaju cene usluga. Ja sam iz jedne banke privatno dobio obrazloženje da ne postoji ekonomska logika za to. Jednostavno, svi povećavaju cene, pa hajde da povećamo i mi“, kaže Gavrilović. Tanjug
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
У мојој банци је 550 динара одржавање рачуна. Све рачуне плаћам телефоном и нема додатне провизије.