BEOGRAD, Očekujem da banke nastave sa povlačenjem novca iz Srbije, prije svega one čije su matice iz zemalja koje je zahvatila kriza. Banke u Srbiji se kontinuirano razdužuju. Od decembra 2010. do avgusta 2011. godine, one su vratile svojim maticama oko 901 milion evra, pri čemu je već u januaru vraćeno oko 610 miliona evra. Taj iznos su koristile u Srbiji samo da bi povećale bilans i prikazale veće tržišno učešće na kraju prošle godine.
Ovo za „Novosti“ kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i ističe da naša država mora da bude spremna da svakom deponentu isplati garantovani iznos od 50.000 evra. Narodna banka Srbije može sve da predupredi dnevnim praćenjem tokova likvidnosti u bankama i preventivnom kontrolom, uključujući zatvaranje problematične banke i nadziranje isplate štedišama.
* Kako će se, prema vašim procjenama, ponašati investitori?
– Oni reaguju nervozno. Povjerenje evropskih investitora je na najnižem nivou u posljednje dvije godine zbog dubine dužničke krize i usporavanja privrednog rasta. Otuda bježanje u zlato, švajcarski franak. Plemeniti metali su najatraktivniji, sigurna luka, a njihova cijena je u ovoj godini porasla za 17 odsto. Druga varijanta je kupovina dugoročnih državnih obveznica ekonomski najjačih zemalja, poput Njemačke iako su prinosi mali, trenutno na desetogodišnje obveznice Njemačke iznosi 2,1 odsto, a bio je ispod 2 odsto. Uzdržanost od ulaganja u Srbiju će biti i dalje prisutna.
* Kakva je sudbina evra i za šta se investitori najviše opredjeljuju?
– Sadašnja struktura evrozone je ekonomska neodrživa. Mora se promjeniti ili promjeniti broj članica evrozone. Političari na kraju moraju odlučiti da li će evrozona da se kreće polako, ali sigurno ka fiskalnoj uniji ili će doći do pregrupisanja u dva bloka time što će prezadužene zemlje južne Evrope da „dobrovoljno“ izađu iz nje, a ostaće u evrozoni blok najrazvijenijih zemalja na čelu sa Njemačkom koje su po produktivnosti, konkurentnosti i fiskalnoj disciplini slične.
* Vjerujete li da će se domaće banke držati i dalje recepta po kom radije investiraju u hartije, nego u plasiranje kredita?
– Zbog neizvjesnosti i mogućeg povlačenja devizne štednje neke uspješne banke svjesno žrtvuju profit zarad sigurnosti. I pored najavljenog daljeg smanjenja referetne kamate NBS banke će kupovati njene zapise. Banke, trenutno, u zapisima NBS drže 85,77 milijardi dinara. Zašto bi novac plasirale privredi kada je udio nenaplativih zajmova kod preduzeća oko 24 odsto, a nelikvidnost masovna, jer država nije uspostavila rigoroznu finansijsku disciplinu za sve aktere na tržištu? Očekujem da će do kraja godine udio nenaplativih zajmova biti povećan.
Rast kamata
Kako će se kretati kamate na kredite?
– Očekujem povećanje cijene na nove kredite preduzećima kod nas i zadržavanje visokih kamatnih stopa na kredite sektoru stanovništva. Dužnička kriza u evrozoni direktno doprinosi skoku kamatnih stopa naročito na kredite preduzećima. Novosti