BEOGRAD, Nelikvidnost firmi u Srbiji, uzrokovana ponajviše nemogućnošću naplate dugovanja, predstavlja, uz nezaposlenost, ključni problem srpske privrede.
Prema tvrdnji Slađana Disića, generalnog direktora vranjskog „Simpa“, nema firme ili povjerioca koji dug plaća na vrijeme.
– Preskupi bankarski krediti, visoke cijene usluga, posebno energenata, visoki porezi i doprinosi na zarade, glavni su uzročnici nelikvidnosti – smatra Disić. – To može da se prevaziđe ukoliko država utiče na poslovne banke da obezbjede jeftine kreditne linije. Ali ne kredite s kamatom od 20 i 30 odsto godišnje, kao što je to sada, već s kamatom najviše do 10 odsto.
Disić dodaje da država treba da smanji i poreze na zarade sa 62 odsto na 40-50 odsto, koliko oni iznose u svim zemljama u okruženju. Neophodno je da preispita i visinu akciza na energente, jer smo najskuplji u Evropi, iako je cijena nafte na svjetskoj berzi ista za sve. A ukoliko bi se smanjile te dažbine, bila bi veća potrošnja i bolje bi se punio budžet.
Većina privrednika nada se da će država ispuniti davno najavljenu radikalnu reformu poreskog sistema i javnog sektora, ali i da će se ozbiljnije suočiti s naraslom korupcijom i crnim tržištem.
– Pored toga, mora da se izgradi partnerstvo sa privrednicima, jer mala i srednja preduzeća čine 99 odsto privrede zemalja EU – kaže Milan Knežević, vlasnik tekstilne konfekcije „Modus“. – Samo ona mogu povući domaću privredu iz agonije u kojoj se nalazi godinama.
Bojan Radun, izvršni direktor kompanije „Nektar“, kaže da su subvencionisani dinarski krediti za izvoznike u protekle dvije godine bili pun pogodak i jedan od razloga zašto imamo rast izvoza na nivou cijele privrede.
– Očekujemo da država koliko je moguće ublaži nelikvidnost – kaže Radun. – Prije svega treba da zaštiti povjerioce u razmjeni dobara i spriječi određene aktere da zatvaraju firme, ostavljajući dugove prema dobavljačima, a zatim da otvaraju firme na imena bliže rodbine, prijatelja. Očekujemo da se na neki način uredi poštovanje rokova plaćanja između svih učesnika na tržištu. Novosti
Dugovi zakovali privredu
