BEOGRAD, Dug privrede bankama, prema procjeni ekonomista, više nego dvostruko veći od ovogodišnjeg budžeta Srbije. Preduzeća od zarade sve teže plaćaju rate kredita.
Po različitim osnovama, od kratkoročnih do dugoročnih obaveza, realni sektor se kod banaka zadužio za 19,5 milijardi evra.
Srbiju ove godine očekuje nekoliko važnih ekonomskih pitanja. Kako zauzdati rast cijena i inflaciju, kako održati stabilan kurs dinara, kako riješiti veliku nezaposlenost, ali i šta uraditi sa velikom zaduženošću, tj. nelikvidnošću privrede.
“Pošto je više od trećine tih nelikvidnih preduzeća onda se tog ‘sizifovskog posla’ da se odmrsi čvor uhvatilo Ministarstvo ekonomije. Mislim da je već u završnoj fazi taj program kako doći do tog ‘prebijanja'”, kaže Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj.
Prema saznanjima B92, razmišlja se o državnom projektu koji bi raznim mjerama poboljšao likvidnost privrede. Da je problem veliki pokazuje i poslovno drugačiji manir mnogih banaka, koje su se nekada sa klijentima sastajale dva do tri puta godišnje, dok sada to čine bar jednom mjesečno.
“Mnogo dublje nego što je to bio slučaj ranije, zajedno sa klijentom istražuju načine i počinju sa klijentom da se bave upravljanjem samim preduzećem u cilju postavljanja tog preduzeća ponovo na noge. Da li je u pitanju iznalaženje strateškog partnera koji odgovara i banci i korisniku kredita, koji unosi dodatni kapital. Da li je zajednički rad na produženju rokova za izmirenje plasmana koji često pomaže, ali nekada i ne”, kaže Zdravko Krunić, član izvršnog odbora banke Sosijete ženeral.
Interes banaka je da sačuvaju svoj novac dat preduzećima, pa se zato sve češće upuštaju u zajednički angažman sa firmom, kako bi ona što bolje poslovala i imala profit, jer to garantuje otplatu kredita.
“Najveći problem tog duga je što njegovi troškovi servisiranja privredi iznose između četiri i pet milijardi evra na godišnjem nivou. Što znači da preduzeća imaju u prosjeku veći trošak za servisiranje svojih dugova u odnosu na ukupan fond zarada koji isplate svojim radnicima”, kaže Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar.
Program za smanjenje zaduženosti i nelikvidnosti privrede trebalo bi da bude završen do kraja marta. Ekonomisti smatraju da nije dobro samo stimulisati kreditnu aktivnost, već da preciznije treba regulisati okvir koji će propisivati veće angažovanje poslovnih banaka. B92