BEOGRAD, Vlada Srbije moraće, kako je potvrđeno za „Novosti“, najkasnije do jeseni bar djelimično da uđe u depolitizaciju, ali i u privatizaciju velikih javnih preduzeća i firmi čiji je većinski vlasnik. Do tada, otkrivaju u Nemanjinoj 11, razmotriće se način finansiranja ovih firmi, ali i putevi zarade javnih preduzeća.
Činjenicu da je NIS u prošloj godini ostvario profit od 16,5 milijardi dinara razmatrali su, tvrde, i u Vladi. Jer, dobit naftaša u drugoj godini poslije privatizacije nameće pitanje da li neka od javnih preduzeća od pozitivnog bilanasa dijeli jedino – državno upravljanje. Ukupno 700 firmi na državnom i lokalnom nivou, od 2001. do prošle godine imalo je oko četiri milijarde evra. Dio „minusa“ su i ranija dugovanja NIS od 33 milijarde dinara.
Pet od 16 republičkih javnih preduzeća u 2009. imalo je gubitak od ukupno 18,9 milijardi dinara – EPS, „Željeznice Srbije“, PEU „Resavica“, „Putevi Srbije“ i „Jat ervejz“. Drugih šest ostvarilo je dobit od 22,6 milijardi dinara. Svi gubitaši, izuzev „Željeznica“, istovremeno su isplaćivali plate veće od republičkog prosjeka, i to do čak za 2,4 puta („Jat“).
– Rezultat NIS je dobar pokazatelj, jer ukazuje na to da ono što smo zvali javna preduzeća u sebi ima ekonomski potencijal – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Postoji više razloga zašto druga javna preduzeća ne ostvaruju iste rezultate. Prvi je što njima upravljaju partijski kadrovi koji mogu, ali ne moraju, biti stručni. Zbog čuvanja socijalnog mira, javna preduzeća imaju neekonomske cijene, koje su, i takve kakve su, previsoke za građane Srbije. Većina vjeruje da će svi problemi javnih preduzeća da se riješe njihovom prodajom. Iz jednog ugla to i jeste tako. Druga strana medalje je da od javnih preduzeća, kojima pripada infrastruktura, zavisi ostatak privrede u Srbiji. Ja se zalažem da u strateškim preduzećima država treba da ostane većinski vlasnik ili da u najmanju ruku zadrži stratešku kontrolu. Država može da bude vlasnik, ali ne smije da bude upravljač.
Pomoć
Država pomaže javnim preduzećima i kroz garancije za kredite.
Ti zajmovi mjere se stitinama miliona evra. Na listi preduzeća za čije kredite garantuje država su EPS, „Putevi Srbije“, „Željeznice Srbije“, „Jat ervejz“, „Srbija gas“…
Rebalans
Osim profesionalnog menadžmenta, najavljuje se i smanjenje državnih subvencija. Država je ove godine, prema Zakonu o budžetu, za sve vrste subvencija namijenila oko 32 milijarde dinara, od kojih je polovina za „Željeznice Srbije“. Tako bi ovo javno preduzeće iz budžeta trebalo da dobije 16,4 milijarde. Najveći dio, čak 12,9 milijardi dinara, „Željeznice“ planiraju da potroši na zarade. Novosti