BEOGRAD, Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da bi bilo neophodno da Vlada istraje u odluci da plate u javnom sektoru i penzije budu zamrznute do kraja godine.
Dragutinović je rekla da je za povećanje plata i penzija potrebno povećanje budžetskih prihoda, koji su, za sada, na nivou planiranih.
Bilo bi dobro, prema njenim riječima, da ove godine država ima jedan budžet, bez rebalansa. “Zamrzavanje plata odnosi se samo na javni sektor, jer privatni sam odlučuje o zaradama”, dodala je Dragutinović.
Ona je objasnila da bi država morala da ide na rebalans ukoliko bi htjela da poveća plate i penzije budžetskih korisnika, ali da bi ona željela da ove godine ima samo jedan, a ne dva budžeta.
„Za sada mi se čini da su prihodi na nivou onih planiranih, a porast plata i penzija možemo da očekujemo tek ukoliko prihodi budu značajnije veći“, rekla je Dragutinovićeva.
Plate zaposlenih u javnom sektoru neophodno je još neko vreme zadržati pod kontrolom, kaže urednik časopisa “Kvartalni monitor” Pavle Petrović. On je istakao da bi, ako dođe do odmrzavanja plata, u sadejstvu sa depresijaciom dinara došlo do inflatornih pritiska. “Trenutno depresijacija dinara u jednoj trećini utiče na inflaciju ali u kombinaciji sa rastom zarada troškovno bi se još više ‘gurala’ inflacija”, naglasio je on.
Petrović, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su analize pokazale da je kombinacija ‘zakočenih’ plata i depresijacija dinara dovela do povećanja konkurentnosti domaće privrede i da bi u slučaju da plate budu odmrznute to uticalo na povećanje troškova rada izraženih u stranoj valuti.
On je naveo da su zahvaljujući dosadašnjoj politici zamrzavanja plata troškovi rada pali na nivo iz 2004. godine, što može da bude podsticajno za interesovanje stranih investitora za ulaganja u Srbiju.
“Odmrzavanje plata u neefikasnim preduzećima stvorilo bi troškovni pritisak, smanjilo konkurentnost privrede i zbog toga plate u javnim preduzećima treba držati pod kontrolom”, izjavio je Petrović i naveo da bi zamrzavanje zarada trebalo da se iskoristi kao ‘okidač’ reforme javnih preduzeća.
Rano odmrzavanje plata stvorilo bi, prema njegovim riječima, pritisak i na porast plata u privatnom sektoru a sve to zajedno bi narušilo konkurentnost, jer bi se troškovi rada povećavali a konkurentnost pogoršavala.
Petrović je naveo da bi stimulisanje tražnje preko plata i potrošačkih kredita značilo vraćanje na staro – povećanje potrošnje, uvoz i povećanje spoljnog deficita što je, smatra, neodrživo na duži rok.
On je naveo da u slučaju da ima prostora da se unutar predvidjenih četiri odsto budžetskog deficita obezbijede dodatna sredstva, onda ih treba iskoristiti na drugi način kao što su socijalni programi za najsiromašnije i mogućnosti za jednokratne isplate zaposlenima u javnom sektoru, ali samo za one sa najmanjim primanjima.
Prema njegovim riječima, to bi bilo sa jedne strane socijalno opravdano, ali i ekonomski korisno jer bi se sve potrošilo na kupovinu domaćih proizvoda. Beta, Tanjug