BRISEL, Predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi upozorio je evropske lidere da bi kombinacija rasta globalnih kamatnih stopa i ekspanzivnih mjera mogla da pojača slabosti evrozone, iako on ima optimističnu viziju oporavka monetarnog bloka. 
Dragi je naveo izbore u 2017, usporavanje reformi i nepridržavanje nekih država budžetskih propisa evrozone kao faktore koji bi mogli da zaprijete povampirenjem prilika koje podsjećaju na turbulentne godine od 2010, rekao je za “Blumberg” jedan zvaničnik EU koji nije želio da bude imenovan, pošto je sastanak bio zatvoren za javnost.
Predsednik ECB je govorio o ekonomskoj situaciji na sastanku šefova država i vlada u četvrtak u Briselu, konstatujući da bi veće kamatne stope mogle na kraju da koštaju države koje nisu uspjele da smanje budžetske deficite većih troškova.
Što se tiče opštih izgleda, rekao je da se stanje popravilo u svim dijelovima evrozone u odnosu na početak 2016. godine, uz skok investicija i potrošnje koje je podržala monetarna politika ECB-a.
Portparol ECB-a je odbio da da izjavu o sastanku.
“Dragi je onaj, i uvek je bio onaj koji je sprječavao finansijsko urušavanje”, rekao je Ričard Barvel, ekonomista u BNP Paribas Investment Partners u Londonu.
Međutim, “čak ni Dragi ne može zauvijek da štiti države”, naveo je on dodajući da “globalni faktori mogu da poguraju naviše prinose na obveznice”.
Dragi je rekao da je 2017. bremenita rizicima, pošto će se pun uticaj Bregzita i izbora Donalda Trampa za predsednika SAD tek ispoljiti.
“Povećanje kamatnih stopa moglo bi da obnovi pritisak na zemlje s visokim dugovima koje nisu uspjele da konsoliduju svoje budžete”, rekao je on.
Taj pritisak bi mogao da se proširi na cio region, pošto se ekonomski jaz među zemljama povećava i strukturne reforme zastaju.
Napominjući da će se rast cijena značajno ubrzati idućih mjeseci na bazi viših cijena nafte, Dragi je naglasio da bazna inflacija u evrozoni i dalje ne ubrzava, zbog čega je ECB produžila svoj program podsticaja smanjivši istovremeni obim mjesečnih kupovina aktiva na 60 milijardi evra, prenosi agencija “Blumberg”. Tanjug