Dragan Đurić: U Srbiji kriza tek počinje

BEOGRAD, Izjava predsednika Srbije Borisa Tadića da u državi ima “nepristojno bogatih” ostavila je mnoge u nagađanju šta je pod tim podrazumevao. Mada je kasnije objasnio da se metaforički izrazio, rekavši da je mislio na “bogatstvo koje nije stečeno radom i na transparentan način”, Tadić nije želeo da imenuje pojedince za koje smatra da su tako došli do velikog novca.

Na pitanje kako tumači Tadićevu izjavu, vlasnik i predsednik “Zekstra grupe” i jedan od vodećih srpskih biznismena Dragan Đurić odgovara da o njoj nije mnogo ni razmišljao.
– Razlog je što se tu ne pronalazim. Nisam nepristojno bogat. Spadam među prosečne privrednike što se tiče kapitala. Sve što sam radio bilo je pošteno i na to sam ponosan. Imam sasvim drugi put, još od srednje škole, kad sam počeo da se bavim biznisom. Završio sam višu školu, pa fakultet… Nisam trgovao cigaretama i naftom u devedesetim, nisam bio u nekom “Geneksu” ili “Intereksportu”, pa sebi napravio radno mesto u predstavništvu i ušao u biznis, zahvaljujući državi. I to svi znaju – kaže Đurić u intervjuu Pressu.
Da li biste mogli da uprete prstom u nekoga i da kažete da je nepristojno bogat?
– Ne, jer su mnogi koji su sada u Vladi na vlasti bili i 2001. Ako već ima takvih, imali su vremena da to raščiste. Drugo, mislim da je to prenapumpano. Ako postoji nešto, time bi trebalo da se bave nadležni državni organi.

Pojedini krupni biznismeni su Tadićevu izjavu shvatili kao pritisak. A vi?
– Ne. Zato što se tu nisam video. Ali ako neko nekog proziva, to jeste pritisak i sigurno će imati neke posledice. To je ozbiljna rečenica, tim više što je došla od ljudi koji vode državu.
Da li sebe smatrate tajkunom?
– Ne znam šta tačno znači ta reč. Predsednik vlade Italije jedan je od najbogatijih ljudi, a Italijani se ponose time. Bogati ljudi u svetu se poštuju, uvek su u sprezi sa vlašću. I ovde bi trebalo da sa ljudima iz vlasti pričaju o problemima koje imaju. Nažalost, kod nas se na to gleda negativno.
Biznismeni okupljeni oko elitnog kluba “Privrednik”, čiji ste i vi član, kažu da im smeta kad ih zovu tajkunima.
– Ta reč u narodu ima značenje lopov i kriminalac. Klub “Privrednik” nije to. Cilj i svrha su mu druženje, saradnja i međusobna pomoć. Nije to udruženje koje radi protiv države ili nekog drugog udruženja.
Kako ocenjujete Tadićev apel za izgradnju, kako se izrazio, mosta srpskih tajkuna?
– Ideja nije loša, ali je, pre toga, trebalo sa ljudima iz biznisa napraviti strategiju. Treba pomoći državi, ali je nerealno da u ovom teškom vremenu 20-30 ljudi napravi most koji košta 100-150 miliona. Polazim od sebe. Niti mogu, niti ću da učestvujem u tome.
Jeste li učestvovali u kupovini platana?
– Jesam, kao i svi iz kluba “Privrednik”. To je skromna stvar.
Kako vi gledate na pozivanje biznismena na društvenu odgovornost, odnosno vraćanje duga društvu u kome su zaradili kapital?
– To se pitanje samo u Srbiji može postaviti. “Zekstra grupa” zapošljava oko 3.000 radnika. Ako imam njih i članove njihovih porodica, koji žive od ove firme, zar to nije vraćanje duga društvu koje mi je dalo da stvorim nešto. Naravno, ima još načina. Ali sve je to teško, pogotovo u ovakvim uslovima privređivanja. I za vreme bombardovanja smo radili bolje nego sad.
Na šta konkretno mislite?
– Na ukupan poslovni ambijent. Ušli smo u ozbiljnu recesiju i krizu. Svi privrednici koji imaju više od 100 radnika uzeli su kredite za opremu, zaposlili nove radnike, ušli u investicije koje su bile realne. U tom momentu je došla kriza. Sve države u Evropi daleko više su pomogle privredi. Mi ili nemamo mogućnosti, ili ideja, a verovatno ni jedno, ni drugo.
Na koji način bi država mogla da vam pomogne?
– Ima dosta načina, ali evo vam primer kursa. Niko osim nas u regionu nema tih problema. U drugim zemljama kurs oscilira jedan do dva odsto za godinu dana, a kod nas 30 odsto za šest meseci. To je jedna od stvari koja nas “ubija”.
Šta vam ne odgovara, oscilacije ili nerealan kurs?
– Voleo bih da mi neko dođe sa argumentima da ovo odgovara izvoznicima. Niko nema interes da kurs toliko oscilira i raste.
Zoran Drakulić reče da je realan kurs 110 i da više nema čime da se brani.
– A kako ga druge zemlje brane?
Često se kao jedan od uslova za stabilnu valutu spominje izvozno orijentisana ekonomija, koju mi nemamo.
– A ko je ima? Albanija, Makedonija, Bosna, Hrvatska? Koje izvozne proizvode oni imaju?
Da li je dosad bio nerealan kurs?
– Nije. To je stvar politike Vlade i Narodne banke.
Da li bi trebalo da imamo fiksni kurs?
– O tome bi trebalo da odluče Vlada i Narodna banka. Plivajući ili fiksni, nije bitno, ali da bude u granicama. Prvog januara evro je bio 90, a sad je 105 dinara. Ko to može da izdrži?! Dolaze nam radnici i traže povećanje plate. Imali su 300, a sad imaju 250 evra. Svaka kompanija sa profitom većim od pet miliona evra biće u sve većem problemu dok se kurs ne stabilizuje.
A kako da se reši problem kursa?
– Problem je u Vladi i ljudima koji vode državu. Oni moraju to da reše. Otići će mnogo ljudi odavde. Svi privrednici, to neće nijedan da vam kaže, svu svoju imovinu dali su pod hipoteku.
O tome se i priča po kuloarima, da krupni biznismeni grcaju u dugovima…
– Naravno. Zahvaljujući uslovima i ambijentu u kome rade.

Svi govore o izvozu kao o rešenju. Ali koliko je to realno, imajući u vidu našu konkurentnost?
– Naravno da je rešenje izvoz, ali ljudi ne mogu da shvate da još nismo konkurentni u Evropi. Kako možemo, kad je kod njih kamata tri, a kod nas i po 26 odsto? Imaju lizing na 20 godina, mi nemamo. Svi privrednici strahuju da nas država polako zaboravlja i da se veoma malo brine o nama.
Sa druge strane, imamo i ocene da su biznismeni teret krize prevalili na radnike. Mnogo radnika je otpušteno ili su im smanjene plate.
– Ima drugi problem kad je reč o otpuštanju radnika. Radnici su bili nerealno gomilani u svim preduzećima. Evo, pogledajte javna preduzeća. Ali država treba da stvori ambijent ljudima koji su tehnološki višak da se snađu.
Da li ste vi otpuštali radnike?
– Ne.
Kako se kriza odrazila na poslovanje “Zekstre”?
– “Zekstra” ima tri delatnosti: proizvodnju lekova i hrane za životinje i modnu industriju, u kojoj smo najjači na prostoru bivše Jugoslavije. Spasilo nas je to što imamo svoje maloprodajne objekte, za koje ne moramo da plaćamo zakup i što imamo zaokružen sistem proizvodnje, izvoza i maloprodaje.
Kad predviđate izlazak iz krize?
– Tek smo ušli u krizu. Kako smo izašli iz krize kad ljudi koji su imali 300 evra platu sad imaju 30 odsto manje zbog pada kursa? Je li to izlazak iz krize? Vidite li koliko je opala kupovna moć? Priče da je Srbija izašla iz krize su nerealne. To pričaju ljudi koji ne vode ozbiljne firme. Nažalost, oni drmaju privredom Srbije. Država mora da priča sa privrednicima koji zapošljavaju više od 100 radnika i da im pomogne. Naravno da je potrebna stroga kontrola i da je bilo zloupotreba. Sad je nešto drugo. Ovo nije rat, ovo je kriza, koja može dovesti do velikih posledica po privredu i državu.
Ko su ti za koje kažete da drmaju privredom?
– Razni konsultanti. Oni su najbolji sa vlastima, oni uzimaju velike projekte…
Da li to znači da nas vlast obmanjuje kad tvrdi da izlazimo iz krize?
– Ljudi koje vode ministarstva bi trebalo da uđu u firme i vide kako rade. Super je ono što je Mlađan Dinkić uradio u Boru sa investicijom u topionicu. Ali dajte i našim privrednicima uslove koje dajete strancima. Oni su dobili reprograme od po 15 godina na kredite i posebne uslove na ulaganja u inostranstvo.
Možete li, bar okvirno, proceniti do kada će da traje kriza?
– Mislim da u ovom trenutku niko ozbiljan to ne može da kaže. Press