BEOGRAD, Početak izgradnje šest novih puteva u Srbiji, za šta će novac biti izdvojen od prodaje Telekoma Srbija, planiran je u maju ili junu sljedeće godine.
Odmah poslije prodaje 40 odsto akcija Telekoma biće formiran poseban budžetski fond u koji će ući najmanje milijardu i po evra, koliko je potrebno investirati u izgradnju više od 350 kilometara modernih puteva u Srbiji.
Prednost pri biranju izvođača će imati domaće kompanije, a kako se sada procjenjuje u Vladi, na ovom projektu, koji bi trebalo da pokrene čitavu građevinsku operativu u Srbiji, biće angažovano više desetina hiljada ljudi. Ideja je da se u ovom poslu prije svega angažuje domaća operativa, ali će u nekim segmentima biti neophodna pomoć stranih projektantskih i izvođačkih kuća. Problem je što domaće kompanije i instituti uopšte nemaju iskustva da odjednom rade toliko putnih pravaca.
U planu Vlade je da se projektuju i izgrade saobraćajnice koje bi sa svake strane imale po dvije trake i dodatnu za zaustavljanje. Blic piše da će se nova putna infrastruktura graditi po prioritetima, a prvi među njima trebalo bi da bude dio od koridora 10 do Požarevca. „Najkomplikovanija će biti izgradnja deonice od Pojata do Preljine, duga 110 kilometara. Sledeći bi bio autoput od Paraćina ka Zaječaru, a onda putni pravac od Rume ka Šapcu i, konačno, deonica od Niša ka Prokuplju“, kaže izvor tog lista.
Ovaj do sada najglomazniji projekat u Srbiji bio je tema i sastanka Nacionalnog savjeta za infrastrukturu. Na njemu se razgovaralo i o mogućnosti da se već postojeće preduzeće „Koridor 10” reorganizuje kako bi vodilo ovaj ogroman posao bez osnivanja novih kompanija i dodatnih troškova.
U građevinskim preduzećima kažu da je ovaj glomazan projekat moguće izvesti, ali samo ako država i zaista obezbijedi dovoljno sredstava. U Saobraćajnom institutu CIP kažu da će sigurno aplicirati za ovaj posao i da imaju više od 500 vrhunskih stručnjaka kojima su poznati takvi projekti.
„Ne postoji nijedna kuća u Evropi koja bolje od nas može da uradi ovaj posao. Ipak, pitanje je da li će nam država ostaviti dovoljno vremena da uradimo projekte za te pravce“, kaže Milutin Ignjatović, direktor Instituta CIP. On dodaje da se radi o obimnom poslu. Ukoliko nema dokumentacije, smatra Ignjatović, biće potrebno najmanje godinu i po dana da se započne ovaj posao. Međutim, problem predstavlja upravo nedostatak planova, idejnih i glavnih projekata, ali i eksproprijacija zemljišta.
U preduzeću „Putevi Srbija” kažu da „bez njih ovaj posao ne može da prođe” i da će sigurno biti dio ovog projekta, dok u „Vojvodina putu” navode da još ne znaju uslove konkursa. „Nemamo kapacitet da pokrijemo teritoriju cele Srbije, ali razmislićemo da, ukoliko budemo mogli, radimo samo pojedine deonice. Država je konačno počela da vraća dugove građevinarima za obavljene poslove pa, uprkos krizi, više nemamo problema sa likvidnošću“, rekao nam je Marko Cigić, direktor „Vojvodina puta”.
U Vladi očekuju da će nova putna infrastruktura biti jak signal i za potencijalne investitore. To praktično znači da će povezanost nekog grada sa autoputem u Srbiji biti i veza sa bilo kojim gradom u Evropi. „Osim toga, za investitore biće privlačnije i zemljište uz te saobraćajnice, zbog čega će na tim deonicama nicati i nove industrijske i poslovne zone“, smatraju u Vladi Srbije. Blic
