BANJALUKA – Premda su mnogi privrednici i organizacije svoje poslovanje značajno unaprijedili kroz projekte i bespovratna sredstva iz zemalja Evropske unije, i dalje postoji veliki dio poslovne zajednice koja ni ne pokušava da konkuriše i dobije grantove.
Stručni konsultanti i edukatori u oblasti projektnih politika i unapređivanja poslovnog ambijenta za portal CAPITAL su ispričali da je najviše šansi propušteno zato što ljudi ne žele da uče, a posebno zato što ne žele da prilagode svoje poslovanje novim trendovima i ciljevima EU.
Profesor projektnog menadžmeta i stručni konsultant za projekte EU Saša Mičić kaže da je učenje neophodno da bi se ušlo u krug onih koji rade na unapređenju svog, ali i poslovnog ambijenta zajednice u kojoj žive.
Ispunjavanje ciljeva EU
“Zaista, naš najveći problem je što ljudi neće da uče. Mnogi među njima imaju dobra preduzeća i veliki potencijal, ali da bi se dobio projekat i sredstva za napredovanje, mora malo da se uči i shvati o čemu se tu sve radi. Evropska unija daje sredstva da bi ostvarila neke svoje ciljeve, pa zato oni privrednici koji ne žele da se prilagode tim ciljevima teško mogu da naprave korak dalje. Potrebno je da podesite svoju organizaciju tako da funkcioniše u skladu s ciljevima, bilo da se radi o proizvodnji ili nevladinoj organizaciji”, objašnjava Mičić.
Objašnjavajući koji su to ciljevi EU, Mičić govori da su oni potpuno u skladu sa stepenom napretka i u skladu sa životom koji živimo. Zahtjevi uvijek idu u pravcu unapređenja poslovanja i zapošljavanja, u inovacije, a podršku vrlo često dobijaju dobijaju oni koji napredovanje sopstvenog biznisa usklade sa rodnom ravnopravnosti, zapošljavanjem nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, ugroženih i drugih socijalnih kategorija.
“Nekada je cilj da se zaposle radnici mlađi od 40 godina ili stariji od 50 godina, da se osavremeni proizvodnja novim mašinama i tako dalje. Međutim, često se dešava da naši ljudi ne žele da zaposle radnika, da imenuju ženu na rukovodeće mjesto, da prilagode organizaciju zahtjevima evropskih fondova”, objašnjava Mičić.
On priča da se u projekte ulazi na dva načina, tako što privrednik ili organizacija zaposli osobu čiji će osnovni zadatak biti da uči, pronalazi i piše projekte, ili da se angažuje stručni konsultant kao spoljni saradnik, koji bi bio plaćen po napisanom projektu.
“Tako sam i ja počeo. Prvo sam učio o tome, pa sam pisao biznis planove, pa nekoliko malih projekata koji nisu prošli, dok sam naučio kako to u stvari ide. Onda sam prošao prvi projekat, pa sam krenuo da pišem neki veći. Tako pomalo rasteš i dođeš na nivo na kojem pišeš velike projekte, a ona poželiš i drugima da pokažeš i da ih učiš. Ne može se odjednom sjeti i napisati projekat od pola miliona maraka. Za to je potrebno učenje, rad i prilagođavanje poslovanja”, kaže Mičić.
On kaže da oni koji jesu zainteresovani i koji su projektno orijentisani, svake godine prolaze po jedan ili dva projekta, koji im omogućuju redovan stepen napretka.
Za neke svijet bespovratnih sredstava kao da ne postoji
Međutim, problem su oni koji taj svijet ignorišu i koji ni ne pokušavaju da dobiju tu neophodnu “injekciju” koja bi ih pogurala naprijed.
“Dio ljudi se ponaša kao da taj svijet projekata i bespovratnih sredstava ne postoji. Oni bi možda čak i bili zainteresovani, ali ne žele da uče, ni da plate osobu koja bi im pisala projekat ili čak zaposle nekoga ko će im raditi samo te poslove. Postoje firme koje sve to ignorišu i one ozbiljno zaostaju, te odavno ne mogu da prate one koje su već uhodane. To je kao u poljoprivredi kada imate nekoga ko je dobio podsticaje i nekoga ko nije ni konkurisao. Automatski se na tržištu mogu prepoznati firme koje jesu i koje nisu uložile neka dodatna sredstva u svoj razvoj”, obvjašnjava on.
To se dešava u poljoprivredi, IT sektoru, preradi hrane i drugim oblastima, a tržište redovno obavlja nivelaciju, prepozna one koji su u svom poslu efikasniji i jasno ih odvaja od onih koji to nisu.
“Postoji još jedna stvar: EU i EU fondovi već imaju toliko iskustva sa projektima, da za onaj budžet koji propišete i one radnje koje navedete, odmah znaju procijeniti da li su realni. Ako realno napišete projekat, dobićete mašinu ili nešto drugo, ali ne možete računati na razliku u sredstvima, jer se od vas sada traži da sufinansirate 30 ili 40 odsto ili da zaposlite radnike“, kaže on.
Fondovi su namijenjeni, kaže, onima koji već imaju određene resurse i ambiciju da se šire, i nisu za firme na lošim nogama, koje imaju negativne bilanse, neplaćen porez i doprinose, ili su na putu propasti.
Oni koji su naučili ne žale
„Mora se pokazati da firma nije osnovana samo da bi se izvukla neka sredstva, nego da se zaista želi napraviti dobar biznis”, kaže on i dodaje da su danas donatorima posebno interesantni sektori informacionih tehnologija, poljoprivreda, drvoprerada i metalna industrija.
Fokus je na proizvodnji i tu su najveće šanse, kaže on. Tu se stalno otvaraju novi programi i veoma je važno da se obučimo za pisanje projekata, barem na osnovnom nivou, te da prilagodimo poslovanje. Kada se to uradi na prvom projektu, onda je kasnije na drugom, trećem, četvrtom pozivu mnogo lakše dobiti.
Jedan od privrednika koji je dobio projekat, Dragan Živanović iz Donjeg Crnjelova kod Bijeljine kaže da je procedura bila duga i da je morao mnogo da se potrudi.
“Dobio sam 50.000 evra za objekat za skladištenje stočne hrane i to sam uspješno završio. Međutim, procedura je ogromna i obimna, put je veoma dug. Mnogo vremena, rada i papirologije iziskuje, ali opet sam veoma zadovoljan donacijom. Morao sam i ja da prilagodim poslovanje, recimo da se preregistrujem u samostalnog preduzetnika. To mi je donijelo i nove troškove i obaveze. Ali sam objekat izgradio i sredstva su dobro došla”, ispričao je on.
Rozalija Galac iz Agrarnog fonda Bijeljine angažovana je od 2018. godine isključivo kao stručni konsultant i njen zadatak je da pomaže poljoprivrednicima da napišu dobre biznis planove, ponude nešto novo i tako dođu do bespovratnih sredstava koja će im unaprijediti poslovanje.
“U Bijeljini su shvatili da žele stalno angažovati iskusnu osobu koja će im pomoći da zakorače u ovu oblast. Kada je prva moja aplikacija prošla, među 150 drugih, imali smo pomalo euforičnu situaciju među ljudima, koji su od tada postali veoma zainteresovani za projekte. Čekali su u redu za konsultacije”, priča ona.
Ona kaže da je ovo i dalje veoma novo našim ljudima i da su propisani kriterijumi često prilično teški za ispunjavanje, posebno za naše ljude koji su navikli da ne rade ništa ili da rade malo oko papirologije da bi dobili neku subvenciju.
Mora se opravda poslovna investicija
“Naši ljudi su navikli da dobiju sredstva i da ih sami rasporede. Sada to više ne može tako. Prvo mora postojati poslovni plan u kojem se mora opravdati poslovna investicija. Zatim se mora pokazati pomak u smislu napredovanja, a najvažnija stvar je da plan mora biti jači od drugih koji konkurišu za nešto. Moraju se ispuniti tri jaka uslova i dati dobri argumenti da biste na osnovu toga dobili donaciju”, kaže Galac.
Naši farmeri, kaže ona, moraju da se naviknu da trebaju platiti konsultanta, kao i da je dizanje na profesionalni nivo neophodno. Sve to ozbiljne investicije i veliki novac.
“Nema puno ljudi voljnih da se upuste u izradu poslovnih planova. Vjerujem da je ljudima lakše da nađu neke izgovore i razloge, nego da priznaju neuspjeh. Takođe je bitno i to što je to meni posao i za svoj posao dobijam platu, a konsultantima je teško da prave poslovni plan, jer šta da naplate ako on ne prođe?! Farmeri opet nisu spremni da to plate unaprijed a da ne znaju kakav će biti ishod. Tu nastaje priličan problem, ali će se ova praksa mijenjati”, objašnjava Galac.
Ona priča da je veliki broj farmera koji su imali propustilo prilike zbog izdataka koje su imali prije apliciranja. Neki koji su željeli da grade objekte, kao preduslov je bio da imaju građevinske dozvole, a gotovo je niko nije imao.
“U slučaju da im se poslovni plan ocijeni kao dobar, prije potpisivanja ugovora morali su da se preregistruju u jedan oblik pravnog lica i to su prepoznali kao problem. To su dva ključna problema. Oni koji su do sada dobijali sredstva bili su ljudi koji su napravili iskorak u poslovanju i pokazali nešto novo. Suština je treba raditi, a dosta ih ide na ono što je lakše”, kaže Galac.
CAPITAL: Andrijana Pisarević
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ovo zvuči dobro, samo što…
1.) većina EU bespovratnih grantova, mamijenjena je skoro pa isključivo za područje EU, a samo nešto sitno, za zemlje poput naše
2.) mnogo cimanja oko dokumentacije
3.) mora da se putuje na razne seminare, obuku i slično
4.) EU sredstva su takoreći ideološki obojena, što znači da se moraju da poštuju nekakva EU pravila, od kojih grubo procijenjeno pola istih su (za sada i još uvijek) nekompatibilna sa ovim našim pravilima.
5.) za nas su namijenjena mnogo manja sredstva, negoli za EU i po projektu.
6.) ne postoji nekakva kampanja, kome se obratiti, tako da za ovo znaju samo oni koji Google-aju specifične riječi
7.) Malo smo i sve manje tržište i ekonomija za razvoj bilo kakve ideje, u nešto veliko
8.) ukratko, gubljenje vremena. Lakše je dići kredit, nego cimati se “sa Englezima” i rizikovati da budeš izgubljen u prijevodu, prije nego što ti biznis uopšte dobije priliku da propadne :)))
Možda nekad u budućnosti bude bolje po ovom pitanju, kad i ako postanemo jednog dana, dio. EU. Tada će i sredstva biti mnogo veća i manje će biti teško i manje čudno nama, aplicirati za novčana sredstva EU.