BEOGRAD, Slabljenje dinara prema evru u proteklom periodu rezultat je dešavanja na regionalnim i svjetskim finansijskim tržištima, ali i nekonkurentne domaće privrede.
Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin kaže da je pad vrijednosti dinara rezultat spoljnih faktora, odnosno posljedica dešavanja u regionu i u EU.
“Ovo je vreme velikih valutnih rizika jer se ne menja samo odnos dinara i evra, već i odnos evra i dolara, kao i evra i švajcarskog franka. Velike su nestabilnosti na tržištu kapitala”, rekao je Đuričin.
On je istakao da je teško pretpostaviti u kom pravcu će situacija dalje da se odvija. “Ono što je sigurno, kurs je odraz i snage domaće privrede a tu nemamo jake argumente”, rekao je Đuričin.
Na pitanje, kako to da su valute nekih zemalja u regionu stabilne – poput hrvatske kune i makedonskog denara, iako se nalaze u sličnoj situaciji kao i dinar, Đuričin je naglasio da “Hrvatska troši devizne rezerve da bi održala ovakav kurs, a da ih mi trošimo s vremena na vreme”.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin izjavio je da ne bi valjalo da se kurs dinara prema evru mijenja naglo, ali i da ne bi bilo dobro da se ne mijenja uopšte ističući da će promjena kursa uticati na poskupljenje proizvoda.
“Naravno da će uticati na poskupljenja. O tome koliki je kurs dinara, privreda kao i privredne organizacije – komore i klubovi, trebalo je da razmišljaju ranije kada je naš deficit sa inostranstvom u robnoj razmeni dostigao ‘astronomske’ razmere. Kurs se ne može održavati u takvim uslovima”, ukazao je Cvjetićanin.
Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić naglasio je da su promjene kursa “sasvim normalna tržišna stvar”, koja se događa svuda u svijetu, pa smo sada imali “jednu jako veliku promenu pariteta između dolara i evra”.
Promjene koje se trenutno dešavaju predstavljaju nastavak prelivanja finansijske krize u Evropu, ukazao je Savić ističući da će u predstojećem periodu kurs u Srbiji biti stabilizovan “kada se naša privreda prilagodi događajima u okruženju”.
Predsjednik “ITM Grupe” Toplica Spasojević izjavio je da slabljenje dinara ne pogoduje domaćoj privredi jer je zadužena u evrima i sve svoje obaveze, osim zarada zaposlenih, isplaćuje u evrima. On je istakao da je “krajnje vreme da država interveniše i stabilizuje kurs ili da privrednici zahtevaju da se pređe na evro”.
“Svi govorimo da treba da jačamo domaću valutu a zatim imamo da neke ključne državne institucije daju kredit u evrima. Treba jednom da prestanemo sa tim i ako želimo da odbranimo dinar, da ga branimo na svaki mogući način”, poručio je Spasojević i dodao da „devalvacija dinara tera strane investitore a sa druge strane uništava akumulaciju preduzeća koja ne mogu da udju u novi investicioni ciklus”.
Dinar pada prema stranim valutama
Strane valute ojačale su od 1. januara do danas u odnosu na dinar tri do 25 odsto. Kurs evra porastao je u tom periodu 5,8 odsto, ali su, s obzirom da je evro u međuvremenu oslabio na svjetskom tržištu, kursevi drugih valuta porasli znatno više.
Američki dolar danas vrijedi 24,59 odsto više nego 1. januara. Srednji kurs je tog dana bio 66,73 dinara, a danas je 83,14. Sličan rast zabilježili su i kanadski dolar – 25,9 odsto i japanski jen 25,15 odsto.
Švajcarski franak prije 4,5 mjeseca koštao je 64,46, a danas 72,40 dinara, što je rast od 12,32 odsto. Norveška kruna ojačala je u odnosu na dinar od 1. januara 13,03, a australijski dolar 18,94 odsto.
U odnosu na dinar ojačale su i sve srednjoevropske valute – mađarska forinta 3,18, hrvatska kuna 6,4, poljski zlot 7,77 i češka kruna 9,3 odsto. Beta, Tanjug