BEOGRAD, Deset glavnih ciljeva koje je srpska reorganizovana vlada postavila u martu i koje želi da sprovede do početka iduće godine “pred sobom će imati izazov u konfliktnoj socijalnoj situaciji”, ocijenila je Evropska komisija (EK) u najnovijoj ekonomskoj analizi.
U Srbiji je bruto domaći proizvod (BDP) u prošloj godini porastao iznad očekivanja 1,8 odsto, a privredni oporavak je bio zasnovan na izvozu, imajući u vidu i da je došlo do postepenog poboljšanja u privredama glavnih srpskih partnera, navodi se u dokumentu EK.
Inflacija je u februaru ove godine, uglavnom zbog skoka cijena hrane i
energenata na svjetskom tržištu, dostigla stopu od 12,6 odsto u odnosu na taj mjesec 2010, stopa nezaposlenosti je i dalje oko 20 odsto, budžetski deficit je ostao isti – 4,5 odsto BDP, što je bolje nego što se planiralo.
Platni deficit Srbije je neznatno smanjen prošle godine i iznosio je 7,5 odsto BDP.
Evropska komisija ukazuje na to da polovinom aprila ističe uspješno sprovedeni stend-baj aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom i da su vlasti u Beogradu povukle samo polovinu od raspoloživih tri milijarde sredstava, “imajući u vidu zamašne devizne rezerve” od oko deset milijardi evra.
Istovremeno je priliv stranog kapitala smanjen za 11 odsto, najviše zbog manjih direktnih stranih ulaganja, a ukupan spoljni dug Srbije je prošle godine porastao za milijardu i 300 miliona evra.
Taj dug se nešto smanjio u prvom kvartalu ove godine i iznosi 23 milijarde evra, odnosno blizu 80 odsto BDP.
Takođe se ukazuje na to da je “dinar nastavio da gubi vrijednost, dok su domaća potrošnja i ulaganja počeli da lagano rastu zbog ograničenih raspoloživih prihoda”.
Uprkos privrednom oporavku, nezaposlenost u Srbiji pogodila je 20 odsto radno sposobnog stanovništva mada je gubitak radnih mjesta zaustavljen od polovine prošle godine.
EK je ukazala i na to da si u prva dva mjeseca porasle “odmrznute” plate u javnom sektoru i penzije tako da su ta primanja nominalno porasla za 11,7 odsto godišnje, ali je realno to i dalje bilo 0,2 odsto zbog inflacije.
Rast plata u privatnom sektoru će, dodaje se, vjerovatno ostati “prigušen”.
Usluge su i dalje bile ključna pokretačka snaga ekonomskog rasta u zemlji, ističe se u ocijeni Komisije u Briselu.
Zahvaljujući tražnji na stranim tržištima je došlo do rasta srpske izvozu više okrenute privrede, uz skok u industrijskoj proizvodnji od najmanje tri odsto u odnosu na 2009, posebno u metalurgiji i sektoru hemije.
Spoljnotrgovinski deficit, uprkos rastu izvoza od 24 odsto, još uvijek predstavlja 16,5 odsto BDP. Beta