BEOGRAD, Mislim da ne bi trebalo prihvatiti ponudu Austrijanaca za kupovinu većinskog paketa ”Telekoma Srbija”. Ona ni formalno ne ispunjava uslove tendera. Ali, neuspjeh ovog tendera sigurno neće uticati na druge investitore koji planiraju da ulažu u Srbiju – kaže za ”Novosti” Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
* Koliko je na potencijalne investitore uticalo sve ono što je pratilo nedavnu rekonstrukciju Vlade. Stekao se utisak da su mjere podsticaja ulaganja procjenjene neefikasnim…
– Isuviše se bavimo spekulacijama, a mnogo manje realnim životom. Program podsticaja je konkretan program koji je donijela Vlada. Zahvaljujući njemu u Srbiju su došli ”Fijat”, ”Panasonik”, ”Leoni”, ”Beneton”, ”Falke”… U tom smislu, država mora da ispoštuje sve ugovorene obaveze koje je preuzela. Ukoliko ne bi bilo tako, država bi poslala jasan signal da je neozbiljna. Bilo je raznih pitanja investitora. Ali, ne samo onih kojih dobijaju podsticaje, jer u Srbiju dolaze i ulagači koje uopšte ne zanima taj program. Dolaze ovde i zbog jeftinije radne snage, slobodnog pristupa mnogim tržištima, nižih poreza.
* Podaci iz banaka govore da je, ipak, sve veće interesovanje privrede za subvencionisane kredite za likvidnost i investicije. Taj program se gasi do kraja godine. Razmišljate li šta bi mogla da bude zamjena?
– Riječ je o antikriznoj mjeri koja mora imati svoj kraj. To su, ipak, interventne mjere sa ciljem ublažavanja efekata globalne krize. Ono što je dobar trend jeste to što je povećano interesovanje za investicione kredite. To, praktično, pokazuje da privreda sve više svoj fokus prebacuje sa problema nelikvidnosti na teren investicija. Podsjetiću da je krajem 2008. godine skoro potpuno zamrznuto bilo kakvo finansiranje privrede od strane banaka. Uspjeli smo da preokrenemo taj trend i nadam se da će do početka 2012. godine banke imati malo niže kamate i da će finansiranje preduzeća i konkretnih projekata biti jeftinije.
* Ipak, u privredi danas svako nekom duguje. Može li država nekakvom mjerom da ograniči rok plaćanja i predvidi sankciju za one koji to ne poštuju?
– Vlada se, tokom prošle godine, već angažovala na rješavanju lanca nelikvidnosti, istina između velikih trgovačkih lanaca i njihovih dobavljača. Taj problem smo uspjeli da ublažimo, ali ne i da eliminišemo. Država, jednostavno, ne može u potpunosti da spriječi ovu pojavu. Moguće je ograničiti rok plaćanja na, recimo, 90 dana. Ali, pitanje je šta uraditi ako kupac u tom roku ne plati. Jer, moguće je da to nije mogao silom prilika. Moram da kažem da je problem nelikvidnosti prisutan i u regionu, ali i u članicama EU.
* Država koja očito ima najviše novca, najviše i duguje privredi…
– Na to se žali najveći broj privrednika. I vjerujem da je najbolje da taj akutni lanac nelikvidnosti počnemo da rješavamo tako što će država, odnosno njena preduzeća i institucije, imati obavezu da izmiruje svoja dugovanja u ugovorenim rokovima, kakvi god da su oni. Vjerujem da će baš to biti dobar prvi korak u rješenju opšteg lanca nelikvidnosti. Ali, to ne može da bude inicijativa jednog ministarstva, već principijelni stav čitave Vlade. Jer, samo tako se rješenje može primjeniti na nivo državnih preduzeća i lokalnih samouprava kojima su smanjeni transferi Republike.
* Jeste li spremni da vi pokrenete tu inicijativu?
– Svakako ću to učiniti i vjerujem da to mora postati jedan od prioriteta ove Vlade, naravno, u mandatu od narednih 12 mjeseci.
* Privreda od države traži da joj u ovim kriznim vremenima omogući pristup jeftinijem novcu. Zašto tu ne prepoznaju kredite koje odobrava Fond za razvoj?
– Ima privrednika koji kažu da država treba direktno da investira novac u njihove firme. Volio bih da možemo, kao Kuvajt ili Saudijska Arabija, da imamo milijarde evra koje možemo da upumpamo u privredu. Ali, ta sredstva nemamo. Fond za razvoj je dobra institucija koja je prvenstveno namijenjena finansiranju srednjih i malih preduzeća. Međutim, i Fond za razvoj je, praktično, jedna vrsta banke i mora da traži neku garanciju za odobrene plasmane.
* Poslovni ljudi pozdravljaju ideju o osnivanju nacionalne razvojne banke…
– Razvojnu banku vidim kao državnu instituciju koja bi finansirala krupne, infrastrukturne projekte i privredu. Ipak, nerealno je očekivati da razvojna banka odobrava kredite ili daje garancije za poslove bez ikakvog obezbjeđenja. Tim prije što se za njeno osnivanje moraju obezbjediti sredstva u budžetu, a ukoliko bi odobravala kredite ”na lijepe oči” brzo bi propala.
* Sve više investitora započinje posao u nekoj od praznih proizvodnih hala kojih je puna Srbija. Da li su baš sve te firme morale da budu zatvorene?
– Neke jesu, a neke nisu. U situaciji smo da imamo veliki broj praznih hala. Prvi talas investitora je gradio proizvodne kapacitete ili, kroz privatizaciju, kupovao firme. Sada dolazi drugi talas investitora koji žele da za svoj posao iskoristi neku od postojećih hala. I mi pokušavamo da te hale stavimo u funkciju. One, same po sebi, kakve god da su, ništa ne vrijede ako u njima nema proizvodnje.
* Da li će ”Fijat” u Kragujevcu krajem godine predstaviti novi model automobila?
– Projekat se apsolutno realizuje u skladu sa planom i vjerujem da će i probna proizvodnja novog modela početi u dogovoreno vrijeme.
Slobodu govora neće spriječiti
* Hoćete li poštovati kodeks ponašanja Vlade?
– Mislim da je ta tema u javnosti pogrešno predstavljena. U svakoj demokratskoj zemlji je garantovana sloboda govora. Za ovih desetak dana, otkako sam ministar, nisam imao nikakvu instrukciju koja bi ograničila moju slobodu govora. Ono što je predviđeno jeste da ono što Vlada usvoji kao svoje odluke, podržavaju svi članovi kabineta. Mislim da je to normalno.
Više volim da radim nego da pričam
* Na funkciji ministra ste kao nestranačka ličnost. Planirate li sada da uđete u politiku?
– Moj posao je da se bavim privredom i stvaranjem boljeg ambijenta za poslovanje. Bitno je da započete poslove završimo i da oni rezultiraju otvaranjem novih radnih mjesta i proizvodnih kapaciteta. Vjerujem da je upravo to pravi način bavljenja politikom. Više volim da radim nego da pričam. Novosti