BEOGRAD, Poskupljenje struje razmatraćemo samo ako industrijska proizvodnja bude imala rast od dva, a energetika od tri odsto. Ako ne bude rasta, cijena električne energije neće se mjenjati ove godine – kaže u razgovoru za ”Novosti” Petar Škundrić, ministar energetike.
On ističe i da građani Srbije treba da znaju da plaćaju najjeftniju struju u Evropi, jer je kod nas kilovat-sat 5,5 evrocenti, a, na primjer, u Hrvatskoj je dva puta skuplji.
– Prošlogodišnjim zamrzavanjem cijene, EPS je preuzeo veliki teret u borbi protiv krize. Ali, osim sa socijalnog, cijena se mora posmatrati i sa stanovišta vrijednosti kompanije i planiranih aktivnosti. Energetika je kao kit koji kad se hrani ostavi dosta toga i za sitne ribe. Da je cijena struje kao u Hrvatskoj, EPS bi vrijedio 15 milijardi evra.
* Zamrznuta je i cijena gasa za domaćinstva do kraja grijne sezone, da li ima najave poskupljenja?
– Ministarstvo nije prvo mesto gde se odlučuje o ceni gasa, jer o svemu pre odlučuju ”Srbijagas” i Agencija za energetiku. Ako se ne bude menjao kurs dolara u odnosu na dinar, onda neće biti poskupljenja.
* Cijena benzina je premašila sve rekorde, a privatni trgovci traže promjenu formule za njeno određivanje…
– Cene derivata su visoke i jedan od razloga su i visoka zahvatanja države, ali i to što naše rafinerije nisu još konkuretne rafinerijama u regionu. Podsetiću vas na devastacije koje su rafinerije pretrpele u NATO bombardovanju. Zato smo i pristupili kapitalnom remontu kako bismo mogli biti konkurentni na regionalnom tržištu. Strateški cilj države je da ima proizvodnju naftnih derivata na svojoj teritoriji, i mi od toga nećemo odustati.
* Građanima se više isplati da odlaze u RS da bi napunili rezervoar benzinom…
– Uočen je pad potrošnje goriva, pogotovo uz granicu sa RS, gde ljudi prelaze i kupuju gorivo. Radi se na tome da prekogranične kupovine ne budu isplative. Da prilagodimo cene susednim zemljama, a da i dalje održimo pozitivan uticaj na ”punjenje” budžeta.
* Može li doći do pojeftinjenja goriva smanjenjem akcize?
– Formirana je radna grupa koja će uraditi analizu i izračunaće šta bi se desilo ako promenimo akciznu politiku. Jer ako bismo smanjili akcizu na benzin za 10 odsto i povećali je na tečni naftni gas, cena benzina bi bila niža za pet odsto. Prodaja bi se povećala za 2,5 odsto, a punjenje budžeta bi bilo jednako. Ovo je jedna od mogućih opcija.
* Spekuliše se da će biti produženja Uredbe o zabrani uvoza benzina…
– U Ministarstvo nije stigao nikakav zahtev iz NIS-a u vezi sa produžetkom zabrane uvoza benzina. Netačno je insistiranje da je NIS apsolutni monopolista na srpskom tržištu jer je danas slobodan uvoz tečnog naftnog gasa i evrodizela koji pokrivaju više od 60 odsto tržišta naftnih derivata.
* Koji su najvažniji projekti Ministarstva energetike u ovoj godini?
– Započeti su radovi na revitalizaciji termoelektrane ”Kostolac”, a radiće
se i novi termo-blok snage od 500 do 600 megavata i podizanje eksploatacije uglja sa devet na 12 miliona tona godišnje. To je kineski kredit od 1,250 miliona dolara, 85 odsto finansiraju Kinezi, a sve ostaje u vlasništvu EPS. Vrednost naše kompanije biće veća za milijardu evra. Do kraja godine izabraćemo i starteške partnere za gradnju TE ”Kolubara B”, TENT B3 i TETO Novi Sad. Raspisaćemo tender za TE u Štavlju i eksploataciju uglja, kao i za revitalizaciju Podzemne eksploatacije uglja i spajanje svih rudnika…
* Šta je sa energetskim projektima sa Italijanima?
– Do kraja godine završiće se projektna dokumentacija za izgradnju 10 malih HE na Ibru, a očekujem i da će u prvoj polovini godini biti osnovano zajedničko preduzeće EPS i ”Seći energije”. EPS će biti suvlasnik novih HE, a finansijska sredstva obezbeđuju Italijani. Trebalo bi i da počne da se radi studija za gradnju HE na srednjoj Drini zajedno sa Italijanima i RS.
* Spekuliše se o mogućem spajanju gasovoda ”Južni tok” i ”Nabuko”. Kako bi to moglo da utiče na Srbiju?
– Niko od naših starteških partnera nije uopšte pominjao tu temu, a i mnogo verovatnije je da će se ”Južni tok” ralizovati onako kako je planirano. Tehnički je moguće spojiti ”Južni tok” i ”Nabuko” ali bi bili potrebni novi dogovori svih učesnika projekta. To bi moralo da podrazumeva novu ratifikaciju svih ugovora u parlamentima. Mislim da će se ”Južni tok” izgraditi po planu i dinamici koja je zacrtana.
* Kako vi kao ”stara garda” gledate na najavljenu modernizaciju SPS na ovogodišnjem kongresu?
– Temeljna ideja ostaje, a to je država socijalne pravde. Ali, mi od 1992. godine nismo menjali program i, s obzirom na sve promene u svetu i kod nas, trenutak je da donesemo nov program upodobljen novom vremenu. SPS će na kongresu usvojiti i Statut stranke i izabrati kompletno rukovodstvo.
* Hoćete li se kandidovati za neku od stranačkih funkcija?
– Verujem da će me jedan broj organizacija i članova predložiti za neku od partijskih funkcija. Ukoliko tako bude, prihvatiću.
* Hoće li vam DS ostati strateški partner za budućnost?
– DS nam je najbliži strateški partner. Ta stranka se kroz svoje političko delovanje najviše približila levim idejama i vrednostima za koje se mi zalažemo.
* Koliko je moguća buduća koaliciona saradnja sa sadašnjom opozicijom, na primjer sa SNS?
– Nama bi bilo teže da realizujemo svoja opredeljenja sa partijama čija je ideološka orijentacija suprotstavljena našoj. Ali, ne isključujem ni mogućnost da zbog rešavanja nekog istorijskog pitanja za Srbiju sve najvažnije stranke u zemlji formiraju koalicionu Vladu.
* Može li milion opozicionih potpisa izazvati izbore?
– Ne mislim da će se potpisima menjati vlast u Srbiji. Vlada je stabilna i tokom globalne ekonomske krize preduzima mere koje su realne i saglasne sa mogućnostima naše države.
* Ponovo je lansirana ideja o rekonstrukciji Vlade…
– Politički projekat rekonstrukcije Vlade zaustavio bi na određeno vreme mnoge poslove koje smo započeli.
Dačić ostaje predsjednik
* Da li će Ivica Dačić imati protivkandidata za mjesto predsjednika stranke?
– On može da dobije protivkandidata, ali taj protivkandidat ne može da dobije na izborima. Dačić ima apsolutno poverenje u rukovodstvu, članstvu i među simpatizerima stranke.
Bolje da su svi osudili zločine
* Kako ste kao funkiconer SPS iz devedesetih, doživjeli skupštinsku Deklaraciju o Srebrenici?
– Neophodno je na isti način odnositi se, prema svim žrtvama. Moj pristup je bio da pokrenemo inicijativu prema Hrvatskoj i BiH da istovremeno u sve tri zemlje donesemo rezolucije kojima osuđujemo sve zločine. To bi bio put ka realnom izmirenju. Novosti