SARAJEVO – U BiH se u ovoj godini očekuje rast ekonomske aktivnosti od 5,8 odsto, što je za čak 2,4 procentna poena više od projekcije prije šest mjeseci, saopšteno je iz Centralne banke BiH.
Projekcija ekonomskog rasta za narednu godinu revidirana je naviše za 50 baznih poena, u odnosu na prvi krug projekcija iz ove godine, do nivoa od 3,9 odsto.
“Dva su osnovna razloga ovako snažne korekcije projekcije ekonomske aktivnosti u ovoj godini. U odnosu na zvanične raspoložive podatke iz maja, u momentu izrade drugog kruga projekcija, pad ekonomske aktivnosti lani bio je revidiran naniže sa minus 4,3 odsto, na minus 3,2 odsto”, pojašnjavaju iz Centralne banke.
U saopštenju je navedeno da je pad ekonomske aktivnosti lani usljed pandemije virusa korona, prema zvaničnim podacima, bio slabiji od inicijalno procijenjenog (za 1,03 milijarde KM), te je tako i rast u ovoj godini, zbog baznog efekta, bio intenzivniji.
“Bazni efekat usljed revizije podataka za 2020. godinu je posebno snažan u slučaju investicija. Podaci iz statistike platnog bilansa Centralne banke sugerišu da se pomenuti porast realnih investicija u prošloj godini odnosi na domaće investicije i investicije sektora vlade”, ističu iz Banke.
Dalje se pojašnjava da je ostatak od oko 820 miliona KM, za koje je revidirana naviše procjena ekonomske aktivnosti u ovoj godini, posljedica nastavka trenda snažnog oporavka u određenim pokazateljima visoke frekvencije, poput industrijske proizvodnje i izvoza robe, tokom cijele godine.
“U najvećoj mjeri, ovaj oporavak je posljedica snažnije nego očekivane strane potražnje tokom cijele godine, koja se ogleda i u značajnim korekcijama ekonomske aktivnosti u EU naviše. Konačno, na rast ekonomske aktivnosti u ovoj godini značajno je uticao i snažniji od očekivanog oporavka prihoda od turizma”, dodaje se u projekciji Centralne banke.
U saopštenju je navedeno da se u narednoj godini očekuje umjereniji rast realne ekonomske aktivnosti, zbog izostanka baznog efekta.
“Projekcija iz maja korigovana je naviše prvenstveno zbog očekivanja snažnije investicijske aktivnosti, koja je uslovljena visokom stopom ekonomskog rasta u ovoj godini, ali i otklanjanjem prepreka za snažniji ulazak stranih investitora”, pojašnjavaju iz Centralne banke.
Očekuje se ponovno produbljavanje spoljnotrgovinskog deficita
Sa rastom ekonomske aktivnosti, navedeno je u saopštenju, u narednoj godini očekuje se ponovno produbljavanje spoljnotrgovinskog deficita, ali sporije u odnosu na pretpandemijski period, zbog nešto bržeg rasta izvoza, u poređenju sa rastom uvoza.
Iz Centralne banke ističu da se u projekcijskom periodu očekuje snažniji rast inflacije.
“Inflatorni šok, na čiju mogućnost smo ukazivali u prvom krugu projekcija u ovoj godini se materijalizovao. Iako se čini da je projektovana stopa inflacije od 1,7 odsto u ovoj godini relativno niska, imajući u vidu snažan rast cijena energenata i hrane na međunarodnim tržištima, ali i cijena međunarodnog transporta robe, treba imati u vidu da je u BiH u prvom polugodištu i dalje bilježena deflacija”, dodaje se u saopštenju.
Dalje je navedeno da se u znatnoj mjeri očekuje jačanje inflatornih pritisaka u narednoj godini, zbog ovih deflatornih pritisaka u prvoj polovini godine.
“Projekcije inflacije su konzistentne sa projektovanim trendom u ekonomskoj aktivnosti, cijenama iz terminskih ugovora za energente. Međutim, uprkos trenutno prevladavajućem viđenju da su inflatorni šokovi u Evropi tranzitorne prirode, i dalje postoje rizici snažnijih inflatornih šokova u BiH, posebno u srednjem roku. Rizici su naročito vezani za cijene električne energije u zemlji i efekte normalizacije monetarne politike Evropske centralne banke”, pojašnjavaju iz Centralne banke. Srna
