BEOGRAD – Dok zemlje Zapadnog Balkana rade na implementaciji potpisanih sporazuma o stvaranju Zajedničkog regionalnog tržišta, EU nudi novi Plan rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem približavanja zapadnobalkanskih partnera članstvu u EU. Jedna od ambicija Plana rasta je da unaprijedi pristupanje, podstakne ekonomski rast i ubrza socio-ekonomsku konvergenciju. U tu svrhu, EU će ponuditi finansijski instrument od 6 milijardi evra za period 2024-2027.
O značaju Plana rasta EU za Zapadni Balkan, nastavku rada na stvaranju Zajedničkog regionalnog tržišta razgovarali smo sa Majlindom Bregu, generalnom sekretarkom Savjeta za regionalnu saradnju (RCC).
European Western Balkans: Postupak usvajanja uredbe o Planu rasta za Zapadni Balkan trenutno je u toku. Kako ocenjujete značaj ovog plana za razvoj regiona i proces evropskih integracija?
Majlinda Bregu: Plan rasta, u vrijednosti šest miljardi evra u grantovima i zajmovima, ključan je jer ima za cilj da podstakne ekonomski rast i ubrza društveno-ekonomsku konvergenciju Zapadnog Balkana. To je od suštinskog značaja za napredovanje našeg regiona u cilju integracije u Evropsku uniju, što je glavni cilj kome svi težimo i želim da objasnim zašto je ovo važno.
Po ključnim ekonomskim pokazateljima, naš region trenutno primjetno zaostaje u odnosu na članice Evropske unije. Iako je Zapadni Balkan imao pohvalan porast BDP-a po stanovniku od 79 odsto između 20223. i 2022. godine – skoro trostruko veći od prosječne stope rasta u EU od 29 odsto – naš trenutni BDP po stanovniku od oko 16000 evra iznosi manje od polovina evropskog od skoro 42000 evra. Ova statistika jasno ukazuje na značajnu udaljenost koju moramo preći da bismo postigli potpunu konvergenciju sa EU. Po trenutnim stopama rasta, konvergencija sa EU bi se postigla tek 2076. godine – trebalo bi nam u perspektivi pet decenija od sada, što je vremenski okvir koji je neprihvatljiv kako za moju tako i za mlađe generacije.
Tu dolazimo do značaja Plana rasta, sa svojim ogromnim potencijalom. Ako se primijeni kako treba, ovaj plan bi mogao praktično da udvostruči veličinu naših ekonomija u narednoj deceniji. Nedavno saopštenje tokom sastanka na visokom nivou u Skoplju ranije ove godine, koje ukazuje na početak raspršivanja fondova ovog leta, nije moglo doći u boljem trenutku, pružajući preko potrebnu finansijsku podršku regionu kojem je preko potrebna.
Centralni dio Plana rasta je Akcioni plan Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM) koji vodi Save za regionalnu saradnju (RCC). Nadovezujući se na uspešne inicijative koje već postoje u okviru CRM-a, Plan rasta od ključnog je značaja za pružanje mogućnosti Zapadnom Balkanu za bližu integraciju sa Jedinstvenim tržištem EU. Međutim, pristup Jedinstvenom tržištu zavisi od ispunjavanja obaveza u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, koji je i sam kreiran po uzoru na Jedinstveno tržište EU.
EWB: Šta vidite kao glavne benefite od uključivanja Zapadnog Balkana u Jedinstveno tržište EU?
MB: Poznato je da je integracije u Jedinstveno tržište EU bila ključni katalizator ekonomskog rasta u zemljama koje su pristupale Evropskoj uniji, nudeći opipljive prednosti koje poboljšavaju kvalitet života građana. Ovaj trend odnosi se i naš region.
Godišnje istraživanje Balkanskog barometra, koje sprovodi RCC, pokazuje težnje građana regiona u ovom pogledu. Na pitanje šta za vas lično znači Evropska unija, prva tri odgovora ukazuju na želju za ekonomskim prosperitetom (40%), slobodu studiranja i rada unutar EU (29%) i slobodom putovanja (24%). Ove težnje su usko povezane sa mogućnostima koje pruža ulazak na Jedinstveno tržište EU.
Plan rasta služi kao putokaz ka ovom cilju, fokusirajući se na sedam prioritetnih oblasti: slobodno kretanje roba, usluga i radnika; pristup jedinstvenoj zoni plaćanja u evropia; integraciji drumskog saobraćaja i tržišta energije; razvoj jedinstvenog digitalnog tržišta; integraciju u industrijske lance snadbevanja. Na primer, samo učešće u jedinstvenom evropskom platnom prostoru moglo bi doneti do 500 miliona evra godišnje.
U praksi, ovo se prevodi u veće i kvalitetnije mogućnosti za obrazovanje i zapošljavanje, lakše i sigurnije iskustvo putovanja, poboljšane poslovne izglede, pojednostavljene procese, veće mogućnosti za ulaganja i olakšan izvoz…
Ali ovo je izazovan proces koji nikome neće biti lak. Upravo sada, odgovarajuće administracije na Zapadnom Balkanu rade paralelno u dva toka: na njihovim nacionalnim reformskim programi ma koji bi potencijalno unapredili njihov put ka politikama postepenog pristupanja EU, i drugo na međusobnom produbljivanju ekonomske integracije, što je preduslov za pristup Jedinstvenom tržištu EU.
Dok Evropska komisija definiše prioritetne oblasti za nacionalne reforme, razvoj funkcionalnog Zajedničkog regionalnog tržišta u okviru Zapadnog Balkana i dalje je u toku. Ovaj poduhvat predstavlja istinski regionalnu inicijativu, vođenju kolektivnom vizijom bliže saradnje i integracije unutar regiona u naredne četiri godine. Oba ova nastojanja se približavaju sveobuhvatnom strateškom cilju bližeg povezivanja sa EU i njenim Jedinstvenim tržištem.
EWB: Spomenuli ste da RCC radi na izradi novog Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište (CRM). Kako ocenjujete ispunjenost prethodnog Akcionog plana i šta bi ste istakli kao prioritet koje bi trebalo uključiti u novi Akcioni plan?
MB:Regionalna saradnja je imala značajan uticaj u cijelom našem regionu, posebno kroz implementaciju Zajedničkog regionalnog tržišta. Od prošlog oktobra cijene rominga sa EU su znatno niže, što našim građanima putovanja čini pristupačnijim štedeći im novac za velike telefonske račune. Dodatno, potpisana su četiri ugovora o mobilnosti koji omogućavaju međusobno priznavanje stručnih kvalifikacija za sedam zanimanja, kao i lakše razmene studenata u našem regionu uz jednostavnije procedure priznavanja diplome koje se odnose na više od 70 univerziteta u regionu. Zeleni koridori koje je region dogovorio tokom pandemije omogućili su nesmetano snabdijevanje regiona lijekovima i hranom, a sada produženi u postpandemijskom periodu značajno skraćuju vrijeme čekanja na graničnim prelazima.
Iako su rezultati obećavajući, naš fokus na regionalnu saradnju mora da se intenzivira jer su naši budući izgledi duboko isprepleteni sa njom. Uspeh Zajedničkog regionalnog tržišta zavisi od nesmetanog funkcionisanja, bez regionalnih sporova, jer ono služi kao kanal ka Jedinstvenom tržištu.
Nastavak Akcionog plana Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM), koji se u ovoj fazi naziva CRM2, trebalo bi da daje prioritet mjerama koje jačaju četiri slobode i podstiču održivi ekonomski rast. To uključuje privlačenje stranih investicija, olakšavanje trgovine unutar regiona i između EU i Zapadnog Balkana, unapređenje digitalizacije, unapređenje uslužnog sektora i olakšavanje kretanja ljudi.
Očekujemo da će do kraja marta vlade Zapadnog Balkana identifikovati nove potencijalne oblasti za drugu fazu. Do sada su sazvana dva sastanka na visokom nivou na kojima se razgovaralo o prednostima Plana rasta, a naredni je zakazan 16. maj u Podgorici.
Nakon opsežnih konsultacija sa ekonomijama Zapadnog Balkana, regionalnim partnerima i zainteresovanim stranama, naš cilj je da lideri Zapadnog Balkana na predstojećem Samitu Berlinskog procesa 14. oktobra usvoje novu fazu CRM Akcionog plana. Ovi zajednički napori naglašavaju našu posvećenost postizanju punog potencijala regionalne saradnje za dobrobit svih uključenih aktera.
EWB: Bosna i Hercegovina je i dalje jedina zemalja koja nije ratifikovala sporazum o putovanju sa ličnim kartama Ima li naznaka kada bi ovaj sporazum mogao da bude ratifikovan u toj zemlji? Kako uopšte unutrašnje političke krize kao i regionalni problemi, posebno zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, utiču na proces stvaranja Zajedničkog regionalnog tržišta?
MB: Nažalost, postizanje saglasnosti može biti izazov, imajući u vidu naše različite perspektive. Međutim, ključno je shvatiti da, iako se možda ne slažemo oko svega, postoji mnogo zajedničkih oblasti koje ne bi trebalo da budu u senci tih neslaganja.
Na sastanku lidera u januaru u Skoplju, a kasnije ponovo u Tirani, izražen je jasan konsenzus o važnosti sprovođenja dogovorenih mera bez opstrukcija. Neophodno je osigurati da se teško postignuti sporazumi poštuju, uprkos neslaganjima.
U tom cilju, Evropska komisija aktivno istražuje mehanizme kako bi se te blokade sprečile. Oni koji pokušavaju da odugovlače napredak mogu se naći u nepovoljnom položaju, jer ometanje regionalnog napretka može dovesti do gubitka preko potrebnih sredstava. Nasuprot tome, drugi mogu nastaviti neometano.
Kako je vreme od suštinskog značaja za naš region, više ne možemo da dozvolimo uporne blokade i zastoje. Ostati u stagnaciji kada je napredak imperativ dovodi naše ciljeve u opasnost. Od vitalnog je značaja da zajedno težimo napredovanju pre nego što se suočimo sa sledećim izazovima na tom putu.
EWB: Kako ocjenjujete ulogu civilnog društva u promovisanju regionalne saradnje i bolje integracije regiona? Koliko je važno poštovati preporuke koje civilno društvo daje zemaljama regiona i evropskim institucijama u vezi sa Berlinskim procesom?
MB: Kao generalna sekretarka međuvladine organizacije, moj primarni fokus je omogućavanje dijaloga i saradnje između vlada u regionu. Iako organizacije civilnog društva nesumnjivo igraju značajnu ulogu u promovisanju regionalne saradnje i integracije, nije u mojoj nadležnosti da procenjujem njihov konkretan doprinos.
Uz to, prepoznajem važnost angažovanja sa civilnim društvom i ozbiljno razmatranje njihovih preporuka. Organizacije civilnog društva često nude vredne uvide i perspektive koje dopunjuju napore vlada i institucija kao što je RCC. Njihov doprinos može pomoći u oblikovanju politika i inicijativa, kao što je Berlinski proces, što na kraju dovodi do inkluzivnije i efikasnije regionalne saradnje.
Iako možda ne procenjujem direktno ulogu civilnog društva, verujem da je od suštinske važnosti negovati okruženje u kome se njihov glas čuje i njihove preporuke uzimaju u obzir i od strane vlada regiona i evropskih institucija uključenih u inicijative poput Berlinskog procesa. Saradnja između vlada i civilnog društva je od vitalnog značaja za postizanje zajedničkih ciljeva veće regionalne saradnje i integracije.