BEOGRAD, Svi radnici koji će u Srbiji u toku transformacije ostati bez radnog mjesta biće zbrinuti kroz socijalni program države. Agencija za privatizaciju Srbije raspisaće krajem novembra ili početkom decembra prve javne pozive za prikupljanje obavezujućih ponuda za 30 do 60 neprivatizovanih državnih preduzeća i firmi u restrukturiranju.
U toj prvoj grupi, od ukupno 502 preduzeća, naći će se firme koje imaju čist kapital, strateške partnere, rješene vlasničke odnose i prema čijoj imovini nema zahtjeva po osnovu restitucije. Ovo za „Politiku” kaže profesor Muamer Redžović, predsjednik Upravnog odbora Agencije za privatizaciju Srbije.
Da li ste klasifikovali preduzeća? Koliko njih će se prodavati kroz imovinu, kapital, prenos kapitala bez naknade, a za koja ćete pronaći strateške partnere?
Trenutno analiziramo prispjela pisma o zainteresovanosti na osnovu kojih ćemo uraditi prijedloge modela, metoda i mjera za privatizaciju pojedinačnih preduzeća koje ćemo najkasnije do 30. oktobra dostaviti Ministarstvu privrede Srbije. Ono će donijeti odluku o tome po kojem će se modelu svako pojedinačno preduzeće privatizovati. Prilikom formulisanja prijedloga uzećemo u obzir i procjenu vrijednosti kapitala preduzeća, kao i razgovore koje smo imali sa poslovodstvom i sindikatima više od 170 preduzeća, kao i sa potencijalnim investitorima, sa kojima su razmatrane mogućnosti za održivo poslovanje tih firmi i potencijalna rješenja u procesu privatizacije za svako od tih preduzeća. Činimo sve da što veći broj preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju Srbije (riječ je o više od 500 preduzeća) poslije okončanja aktuelnog procesa privatizacije pronađe strateškog partnera, novog vlasnika ili dugoročno održiv način poslovanja. Treba naglasiti da su i investitori u svojim pismima o zainteresovanosti, osim preduzeća koja su interesantna za njih, navodili i model privatizacije za koji su zainteresovani, što predstavlja takođe jedan od elemenata na osnovu kojeg pripremamo prijedlog za svako pojedinačno preduzeće.
Da li ste zadovoljni odzivom potencijalnih kupaca?
Može se reći da je odziv bio dobar, s obzirom na to da je stiglo 1.732 pisma o zainteresovanosti, koja su poslala ukupno 833 investitora, što je bitan pokazatelj interesovanja. Od tog broja iz inostranstva je od pravnih lica stiglo 369 pisama o zainteresovanosti (kao i 45 pisama od stranih privatnih lica), od čega najviše iz Njemačke, Velike Britanije, Mađarske, Bugarske, SAD, Rusije, Austrije, bivših jugoslovenskih republika, ali i iz Kine. Bilo je tu dosta ozbiljnih pisama koje su poslale respektabilne strane i domaće kompanije, investicioni fondovi, ali i kompanije koje su već poslovno sarađivale sa našim firmama, što daje nadu da znatan broj preduzeća ima šansu da nađe nove vlasnike ili strateške partnere do kraja ovog procesa privatizacije. Treba, takođe, istaći da investitori koji su poslali pisma o zainteresovanosti ne moraju automatski poslati svoje ponude kada bude objavljen javni poziv za privatizaciju pojedinačnih preduzeća, ali isto tako i oni investitori koji nisu poslali pisma o zainteresovanosti mogu učestvovati potpuno ravnopravno u tom procesu i poslati svoje ponude. Upravo će obavezujuće ponude koje budu stizale poslije objavljivanja javnih poziva za pojedinačna preduzeća pokazati realni interes investitora.
Koliki su im gubici i dugovi i koliko njih realno može da bude privatizovano s obzirom na to da su vam ostali „vrući krompiri”, jer je veliki broj dobrih preduzeća privatizovan?
Novi zakon o privatizaciji u Srbiji predviđa mjere za pripremu i rasterećenje preduzeća za privatizaciju od finansijskih obaveza kroz otpis i konverziju potraživanja u kapital preduzeća. Procjenjuje se da je vrijednost imovine preduzeća iz portfelja Agencija za privatizaciju Srbije oko 6,8, dok su ukupne obaveze oko 6,6 milijardi evra. Znatan dio tih dugovanja odnosi se na obaveze prema državi. Odluku o mjerama za rasterećenje od finansijskih obaveza donosi vlada u zavisnosti od značaja svakog pojedinačnog preduzeća. Takođe treba imati u vidu da novi zakon o privatizaciji sada nudi više modela privatizacije, što povećava mogućnost i opcije privatizacije tih preduzeća.
Treba naglasiti da su pisma o zainteresovanosti stigla za 403 preduzeća, što predstavlja dobru osnovu za ovaj proces privatizacije. Ako se može procjenjivati na osnovu prispjelih pisama o zainteresovanosti, najveće interesovanje investitora je za preduzeća iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i prerađivačke industrije. Veliko interesovanje postoji i za firme u oblasti prehrambene industrije, turizma, građevinarstva, metalske industrije i rudarstva.
Koliko će firmi otići u stečaj i koliko novca treba obezbjediti za radnike koji u momentu otvaranja stečaja u Srbiji ostaju bez posla?
To će se znati na kraju ovog procesa. Sigurno je da jedan broj preduzeća ispunjava uslove za odlazak u stečaj, tu prije svega mislimo na firme koje fiktivno postoje i praktično ne rade. Za jedan broj firmi nema interesovanja i praktično nema realnih osnova za održivo poslovanje. Svi radnici koji će na ovaj način ostati bez posla biće zbrinuti kroz socijalni program.
Na osnovu razgovora sa potencijalnim kupcima, očekujemo da će broj novozaposlenih radnika u firmama, koje će biti uspješno privatizovane, biti dva puta veći od broja radnika koji će ostati bez posla u preduzećima koja će otići u stečaj. Nastojaće se da se, kroz program novog zapošljavanja i prekvalifikacije, svi ti radnici, u zavisnosti od njihove stručne spreme i sposobnosti da obavljaju određene poslove, zaposle u firmama koje budu uspešno privatizovane. Potencijalni investitori, sa kojima smo razgovarali, pokazali su interes i spremnost da povećaju broj zaposlenih za 30-50 odsto u firmama koje žele da privatizuju. To je jedno od najvažnijih pitanja u razgovorima sa potencijalnim investitorima.
Šta garantuje da će tako biti, jer su kupci u prethodnim privatizacijama slično obećavali, pa su mnoga preduzeća zatvorena, a radnici ostali na ulici?
To treba da nam bude pouka. Postojao je unificiran zakon, ali sada imamo novi koji je otklonio sve negativnosti. Firme koje čekaju privatizaciju na tržištu su. Ne želim ih uporediti sa robom, ali ekonomskim rečnikom rečeno to je naša roba koju nudimo. Radnicima garantujemo izbor najboljeg mogućeg modela privatizacije. Nijedno preduzeće koje ima šansu da preživi neće otići u stečaj. Neki put je bolje imati dobar stečaj nego uraditi lošu privatizaciju.
Ko je zainteresovan za kupovnu velikih firmi u Srbiji i nosilaca pojedinih regiona poput Galenike, RTB Bor, Petrohemije, FAP, 14. oktobra?
Treba istaći da su pisma koja su nam stigla samo pokazatelj interesovanja. Prave realne ponude vidjećemo kada budu raspisani javni pozivi za prikupljanje obavezujućih ponuda na osnovu modela i metoda koje bude odredilo resorno ministarstvo.
Šta će biti ako se privatizacija ne završi do kraja 2015?
Učinićemo sve da ispoštujemo zakonske rokove koje predviđa novi zakon o privatizaciji. Mislim da je realno očekivati da se taj proces, bar kad je riječ o preduzećima iz portfelja Agencije za privatizaciju i medija okonča u zakonskim rokovima.
Kada će biti raspisani tenderi za medije?
Nedavno je objavljen javni poziv za 11 medija, među kojima je i Novinska agencija Tanjug. U toku je procedura dobijanja pisama o zainteresovanosti. Svi investitori koji su poslali pismo, zključujući i one koji ga nisu poslali mogu ravnopravno učestvovati i na javnom pozivu. Politika
Bolji je dobar stečaj nego loša privatizacija
