BANJALUKA, Bosna i Hercegovina je u prošloj godini zabilježila “mršav” kreditni rast, od svega tri odsto, što je prema mišljenju ekonomskih stručnjaka sasvim očekivano, navodi se u analizi Udruženja ekonomista RS – SWOT.
Prema njihovoj ocjeni, objavljenoj u prvom broju njihovog kvartalnog “Newslettera”, nastavljeni su trendovi započeti dolaskom svjetske finansijske krize na ove prostore krajem 2008. godine, tako da se predviđanja makroekonomista o kraju perioda brze kreditne ekspanzije, iznesena još tokom 2009. i 2010. godine, ostvaruju. Njihova analiza pokazuje da je rast kredita u 2013. godini čak i niži u odnosu na 2012, kada je iznosio 4,1 odsto, čime su krediti banaka u BiH dostigli iznos od 16.412 miliona KM.
“Usporavanje kreditne ekspanzije je posljedica nedostatka kvalitetne tražnje, o čemu svjedoče viškovi likvidnih sredstava komercijalnih banaka”, ocjenjuju analitičari SWOT-a. Pored toga, ističu i da se to može povezati sa smanjenim pozajmljivanjem države od komercijalnih banaka, a što je posljedica i aranžmana s MMF-om, koji je insistirao na budžetskom uravnoteženju, ali i značajnijim oslanjanjem države na pozajmljivanje preko tržišta kapitala – emisije trezorskih zapisa. Naime, proteklih godina upravo je država bila taj “kvalitetni” klijent koji je gurao rast kredita.
“Tako rast kredita državi od devet odsto u prošloj godini predstavlja značajno usporavanje stope rasta u odnosu na prethodne godine, jer je u 2012. godini iznosila 32 odsto, a u 2011. čak 41 odsto”, kažu iz SWOT-a.
Međutim, oni ističu da uticaj na ukupan rast kredita nije veliki, jer krediti državi i dalje predstavljaju mali procenat ukupnih kredita (5,5 odsto u 2013. godini i 5,2 odsto u 2012). Ipak, krediti stanovništvu i privredi, odnosno nefinansijskim preduzećima, i dalje čine 94 odsto ukupnih kredita, pri čemu je rast kredita stanovništvu u 2013. godini iznosio nešto malo iznad prosjeka rasta ukupnih kredita, dok rast kredita nefinansijskim preduzećima odražava komplikovanu privrednu situaciju te je iznosio tek 1,6 odsto.
“Ipak, privreda, odnosno nefinansijska preduzeća, je i dalje najveći dužnik bankama, budući da kreditni plasmani njima čine 51 odsto svih kreditnih plasmana”, navodi se u analizi SWOT-a.
Radovan Bajić, član Upravnog odbora Udruženja banaka BiH, rekao je da kreditni rast nije tako mali, te da su oni iznenađeni i takvim kreditnim rastom, znajući kakva je bila godina iza nas, kakve su bile direktne strane investicije i kakvo je uopšte bilo stanje oporavka u privredi BiH i svim zemljama u okruženju, pa i evropskim.
“Svi su bili zadovoljni ukoliko nisu imali pad i ukoliko su imali nultu stopu rasta. Ako imate takvo stanje u realnom sektoru, kakva je objektivna mogućnost za kreditni rast i izloženost banaka prema istoj toj privredi koja u stvari ne raste”, smatra Bajić. On je naveo da je ovakav kreditni rast realan u takvim okolnostima i izrazio žaljenje što nismo bili u situaciji da imamo veći kreditni rast i time doprinesemo bržem razvoju.
“Sad, da li je to jedno sa drugim povezano? Jeste, ali ne u direktnoj proporciji, nisu samo krediti uslov za rast privrede pošto istovremeno rastom kredita rastu i loši plasmani, a to je samo onda ukupna društvena šteta, a ne korist”, pojašnjava Bajić i dodaje da se to, nažalost, dogodilo u BiH i mnogim drugim zemljama i zbog toga se sada značajno mijenja regulativa Evropske centralne banke i vlada mnogih zemalja pa tako i BiH, kako bi se obezbijedilo da budu što manji gubici, da krediti podržavaju samo realni rast, a ne da krediti idu u gubitke. Nezavisne novine