BEOGRAD, Privrednici u guverneru NBS nisu našli saveznika.
Na apel sedam udruženja poslovnih ljudi koji tvrde da bi se smanjenjem obaveznih rezervi „oslobodio“ novac koje bi banke mogle da „upumpaju“ privredi, guverner je rekao – ne.
– Nema garancija da bi se ta sredstva otišla u kreditiranje razvojnih projekata – kaže Dejan Šoškić, guverner NBS. – Banke imaju dovoljno novca, a NBS nema pravo da ih nagovara da tim novcem kreditiraju preduzeća.
Spuštanje obavezne rezerve na devizne izvore finansiranja, a koje takođe traže privrednici, poslalo bi, prema Šoškićevom mišljenju, „poruku bankama da nastave da se rizično finansiraju i da prenose valutni rizik na krajnje korisnike, odnosno privredu i građane“.
– Finansijski sistem je već dovoljno likvidan i nije potrebno ubrizgavanje dodatne likvidnosti – smatra Šoškić. – Postoje i drugi mehanizmi za finansiranje razvojnih projekata, kao što je osnivanje razvojne banke, koja bi trebalo da počne sa radom početkom naredne godine. Mjere NBS će u narednom periodu omogućiti snižavanje kamatnih stopa na kredite.
Privrednici, međutim, na svojoj koži ne osjećaju likvidnost bankarskog sektora o kojoj govori Šoškić. Nezvanično, privrednici su iz dvije vodeće banke u Srbiji dobili informaciju da će sljedeće godine potpuno zamjreti finansiranje privrede, što je poslovne ljude i natjeralo da se – udruže. Kako tvrde privrednici, bez mogućnosti da uđu u nove zajmove i reprogramiraju postojeće, mnoge kompanije neće izdržati sljedeću godinu.
– Ukoliko bi došlo do pada kreditnih aktivnosti i do povlačenja prekograničnih kredita, srpska privreda će klecnuti i nastaće novi talas otpuštanja radnika i zatvaranja firmi – upozorava Branislav Grujić, predsjednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik“. – Kako bi ublažili posljedice krize, preduzetnici predlažu reprogramiranje bankarskih kredita na period od dvije godine, uz pomoć NBS.
U NBS nisu našli istomišljenika, ali poslovni ljudi ne odustaju od ideje da rješenja pred novi talas krize pronađe u dijalogu sa predstavnicima vlasti.
– Neophodno je smanjenje inflacije, stabilnost kursa, reforme javnog sektora, rješenje problema nelikvidnosti privrede, poreska reforma – kaže Miloš Bugarin, predsjednik PKS. – To bi trebalo da doprinese stvaranju povoljnog privrednog i investicionog ambijenta.
Rade Veselinović, predsjednik „Galeb grupe“ kaže da su za sve koji se bave proizvodnjom, svi krediti iznad šest ili sedam odsto skupi, bili oni u devizama ili dinarima. Privrednici su, međutim, kako kaže, prinuđeni da uzimaju i skupe kredite kako bi održali nivo proizvodnje i broj zaposlenih.
Preduzeća u Srbiji na kraju septembra bila su zadužena ukupno 1.060 milijardi dinara, 32,7 milijardi dinara više nego na kraju prošle godine. Privrednici upozoravaju da to, međutim, pokazuje da kreditna aktivnost stagnira, jer je rast efekat promene kursa dinara, a 70 odsto odobrenih kredita je devizno indeksirano. Od ukupno 852,2 miliona evra subvenciniosanih kredita, čak 87 odsto su krediti za likvidnost, što znači da je njeno održavanje i dalje najveći problem domaćih firmi.
Puni računi
Kao primjer likvidnosti banaka, guverner Dejan Šoškić je naveo da se banke dale 97 milijardi dinara za kupovinu zapisa NBS. Poslovne banke na svojim računima u inostranstvu, rekao je guverner, drže 1,8 milijardi evra. A banke su, inače, najveći kupci i hartija od vrijednosti koji izdaje Vlada Srbije.
Rezultati
Preduzeća u Srbiji prošlu godinu su završila sa gubitkom od 90 milijardi dinara. Istu godinu bankarski sektor je završio u „plusu“. Banke su imale dobit od 22,6 milijardi dinara, što je za čak 28,8 odsto više nego u 2009. Novosti