NJUJORK – Tehnološki napredak koji je omogućio proizvođačima baterija za električna vozila da povećaju gustinu energije, u kombinaciji sa padom cijena zelenih metala, dovešće da baterije pojeftine brže nego što se ranije očekivalo, pokazuje analiza globalne bankarske grupacije Goldman Saks.
Prosječne globalne cijene baterija su pale sa 153 dolara po kilovat-satu (kVh) u 2022. na 149 dolara u 2023. godini, a prema projekcijama Goldman Saksa, one će pasti na 111 dolara do kraja ove godine. Istraživači predviđaju da bi prosječne cijene baterija mogle pasti na 80 dolara za kVh do 2026., što bi iznosilo pad od skoro 50 odsto u odnosu na 2023, nivo na kojem bi električna vozila na baterije ostvarila paritet troškova vlasništva sa automobilima na benzin u SAD na nesubvencionisanom osnovu.
Nikil Bandarij, ko-šef Goldman Saks istraživnja za Azijsko-pacifička istraživanja prirodnih resursa i čiste energije, objašnjava zašto cijene EV baterija padaju brže nego što se očekivalo.
„Postoje dva glavna pokretača. Jedna je tehnološka inovacija. Vidimo više novih baterijskih proizvoda koji su lansirani koji imaju oko 30 odsto veću gustinu energije i nižu cijenu. Drugi pokretač je nastavak pada cijena metala za baterije. To uključuje litijum i kobalt, a skoro 60% cijene baterija je od metala. Kada govorimo o bateriji od, recimo, 2023. pa sve do 2030. godine, otprilike preko 40 odsto pada dolazi upravo od nižih troškova robe, jer smo imali dosta zelene inflacije tokom 2020. do 2023. godine te cijene metala bile su veoma visoke“, kaže on.
Objašnjava da je inovacija vezana za strukturu baterija. Ćelije postaju sve veće jer se obično puno ćelija pakuje u manje module, a zatim puno modula u veliki paket baterija. Sada pokušavaju da eliminišu module i direktno rade od ćelije do pakovanja.
To pomaže da se uštedi malo prostora unutra. Time se smanjuju troškovi sa pojednostavljenim strukturama i istovremeno povećava energija baterije.
Nikil Bandarij kaže da su oba vodeća tipa baterija zasnovana na litijumu. Jedan je zasnovan na hemiji nikla, koji dominira na skoro 60 odsto tržišta za različite tipove nikl baterija, dok drugi vodeći tip – LFP (litijum ferofosfat) – je na bazi gvožđa.
„Oni zauzimaju oko 35-40 odsto tržišta. Zatim postoji veoma mali udio koji dolazi od druge tehnologije koja se zove natrijum jon. To je jedina nelitijumska baterija, ali se danas proizvodi veoma mala količina takvih baterija i još uvijek nije uvećana“, objašnjava stručnjak.
Nikil Bandarij ukazuje da ćemo u budućnosti pričati o čvrstim baterijama, koje bi mogle biti prava promjena u igri, jer tehnologija može materijalnije povećati vašu gustinu energije i malo je sigurnija jer nema zapaljivog tečnog elektrolita.
„Pretpostavljali smo da će novije baterije poput čvrstih baterija zauzeti oko 5-10 odsto tržišta zajedno sa natrijum jonskim baterijama, ali to se nije dogodilo. Čvrsto stanje je prvobitno trebalo da se pojavi do sada, a gurnuto je u kasniji dio ove decenije zbog izazova u prelasku sa laboratorijskih razmjera na masovnu proizvodnju. U međuvremenu, postojeće hemije zasnovane na litijumu će postajati sve jače i jače, a to će otežati čvrstim baterijama da na kraju zamijene postojeću tehnologiju. Zapravo smo povećali naša očekivanja da će LFP baterije povećati svoj tržišni udio sa 41 odsto tržišta na 45 odsto u 2025. godini, pri čemu će napredne baterije od nikla i dalje dominirati u višoj energetskoj konkurenciji“, kaže ko-šef istraživačkog centra Goldman Saks, piše NIN. Srpskainfo