BEOGRAD, Zemlje Zapadnog Balkana teško izlaze na kraj sa ekonomskom krizom, a moglo bi se reći da je svaka država ponaosob rekorder po nečemu. Srbija je prva po inflaciji, Makedonija po broju nezaposlenih, Slovenija po visini plata, dok je Hrvatska po svim parametrima u sredini.
Ekonomska kriza potresa sve zemlje bivše Jugoslavije. Od Makedonije do Slovenije, za svaku zemlju bi se moglo reći da je u ovoj krizi rekorder po nečemu.
.
Tako je Srbija prva po inflaciji, Makedonija po broju nezaposlenih, Slovenija po visini plata, dok je Hrvatska po svim parametrima u sredini.
.
Kada se dođe do toga koja muka muči privrednike – makedonski i srpski odmah će vam reći – nestašica novca.
.
Živko Mukaetov iz makedonske kompanije “Alkaloid” kaže da im je najveći problem likvidnost jer je strane investicije, zbog loše ekonomske situacije, veoma teško privući.
.
Slobodan Đinović iz domaće firme “Orion” ocenjuje da bi srpska Vlada trebala da radi na bankarskom sektoru, pošto su banke postale veoma konzervativne, teško odobravaju kredite i po veoma nepovoljnim kamatnim stopama.
.
I u Hrvatskoj kubure sa novcem. Privrednici su u poslednjim pripremama za članstvo u Uniji, ali za razliku od naših, imaju i jednu brigu manje – kurs evra.
.
Damir Kuštrak iz hrvatske kompanije “Agrokor” ističe da je za njih veoma bitna činjenica da je kuna stabilna već 17 godina i da je privreda od toga imala velike koristi.
.
I Slovenci imaju svojih problema
Kada smo kod ugađanja, slovenačkoj privredi trenutno ne cvjetaju ruže, pošto je pad Vlade uslovio i smanjivanje kreditnog rejtinga.
Dejan Turk iz slovenačke firme “SI Mobajl” navodi da će pad kreditnog rejtinga slovenačku privredu i građane koštati dodatnih 300 miliona evra kamata na kredite.
.
“Zbog političke nestabilnosti svaki strani investitor će sada dva puta da razmisli da li da ulaže u Sloveniju”, kaže Turk.
.
Bez obzira bile već u Uniji, čekale članstvo ili imaju status kandidata, oporavak zemalja ovog regiona neminovno zavisi od toga šta se uradi u Briselu.
.
Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Erik Berglof ocenjuje da su evropski političari na potezu.
.
“Ovo što se trenutno dešava ne ide u dobrom pravcu i može vrlo lako da se pogorša. Evropske banke će imati sve manje novca na raspolaganju za građane i privredu, a to će koštati i region”, ističe Berglof.
..
Prema procjenama evropske banke, u najboljem slučaju kraj krize mogao bi da bude za godinu dana. Za region, kako kažu, važno je da poveća kokurentnost. RTS