BANJALUKA, Uprkos krizi budžet RS ostaće stabilan, poručio je Aleksandar Džombić, ministar finansija RS. Ministar Džombić tvrdi da ukoliko neki od nivoa vlasti u BiH zakaže i ne ispuni uslove MMF-a i dovede u pitanje aranžman sa tom institucijom, da postoje dovoljne rezerve da se prebrodi kriza. Ipak, ne može sa sigurnošću da garantuje da će budžetskim korisnicima do kraja godine plate ostati nepromijenjene.
Da li očekujete da će se nastaviti aranžman BiH i MMF-a?
DŽOMBIĆ: Svi nivoi vlasti u BiH su preuzeli obavezu prema MMF-u da naprave uštede ušteda koje se ogledaju u vidu rebalansa, a u FBiH i donošenju interventnih zakona. Prvi dio stendbaj aranžmana je legao na račune, a do kraja avgusta treba da ispunimo obaveze, nakon čega će predstavnici MMF-a doći u kontrolu na osnovu koje će se pristupiti daljoj realizaciji aranžmana. Druga tranša bi trebalo da stigne u decembru, a treća u martu.
Šta bi se dogodilo ukoliko ne dođe do nastavka aranžmana?
DŽOMBIĆ: Republika Srpska ima unutrašnje rezerve i unutrašnji potencijal ukoliko bi izostao stendbaj aranžman sa MMF-om, čega su svjesni i predstavnici te institucije koji su nam u dijalogu to i potvrdili.
RS ima rezerve u privatizacionim prihodima, dok FBiH nije u toj poziciji. Međutim, izostanak bi značio da bismo mi na određeno vrijeme zaustavili razvojne programe i dio tih prihoda preusmjerili na namirenje izostalih prihoda u 2009. i izostanak onih koje očekujemo u 2010. godini, tako da bismo zadržali stabilnost i bez stendbaj aranžmana.
Šta je sa sredstvima od prve tranše?
DŽOMBIĆ: Sredstva od oko 131 milion koja smo dobili još nismo rasporedili, ali nam ona daju dodatnu stabilnost budžeta za 2009. godinu.
Koliko trenutno ima na računu posebnih namjena?
DŽOMBIĆ: Na računu od privatizacionih prihoda i stendbaj aranžmana trenutno imamo 930 miliona KM, s tim da je jedan dio ovih sredstava od oko 387 miliona maraka već odobren, ali ne i realizovan. Tačnije, realizovana su oko 184 miliona KM.
Da li sve to znači da neće biti smanjenja plata i penzija?
DŽOMBIĆ: Što se tiče vojnih i civilnih invalidnina i penzija, rebalansom nije predviđeno njihovo smanjenje. Rebalansom nije predviđeno ni smanjenje plata, mada smo razmatrali mogućnosti i intenzivno od maja sa predstavnicima sindikata vodili pregovore da izvršimo određenu korekciju do kraja godine.
Ipak, Vlada je donijela odluku da neće biti smanjenja plata, s tim da ćemo pratiti priliv prihoda, te da ukoliko bude potrebe u dogovoru sa sindikatima biće izvršene korekcije visine zarada kroz kolektivni ugovor.
Koliko je smanjeno punjenje budžeta u ovoj godini?
DŽOMBIĆ: Bilježimo manje prihode u odnosu na plan. Izvršenje indirektnih poreza koji u budžetu učestvuju sa oko 65 odsto je za 14 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, a što se tiče direktnih poreza može se reći da imamo dobro izvršenje jer su oni samo za pet odsto manji od planiranih.
Da li je prvi udar velike svjetske krize dobro podnesen?
DŽOMBIĆ: Bilo je vrlo bitno da finansijski sektor zadrži stabilnost i kreditnu aktivnost, što se potvrdilo prošle godine.
Banke RS, ali i FBiH, nisu učestvovale na finansijskom tržištu i kupovale “zaražene” hartije, tako da nisu imale direktne posljedice. Sada je drugi talas krize koji se ogleda u otežanom pristupu kapitalu na svjetskom tržištu, smanjenju zainteresovanosti za privatizaciju preduzeća i kroz pritisak na podizanje kamatnih stopa. Imamo i paradoks da EURIBOR pada, a da domaće banke ne uspijevaju da obezbijede kapital na svjetskom tržištu.
Šta je uticalo na amortizaciju udara?
DŽOMBIĆ: Ono što je prednost je da smo imali dobro izvršenu privatizaciju od koje je kapital bez zadrške bio dostupan, sa najpovoljnijim kamatnim stopama u regionu od 4,5 do 6,5 odsto. Ova sredstva su isključivo namijenjena za proizvodnju i uslužnu djelatnost i na neki način su karakterisale 2008. i 2009. u smislu kreditnih aktivnosti koje obezbjeđuje aktivnost privrede.
Kako će se dalje boriti protiv krize?
DŽOMBIĆ: Nastavljamo s ovim programom u skladu sa mjerama za ublažavanje posljedica ekonomske krize i kapitalno jačanje finansijskog sektora. To podrazumijeva da ćemo poboljšavati performanse finansijskog sektora, kapitalno jačati finansijske institucije i to kroz odobravanje subordiniranih kredita i kroz dokapitalizaciju putem preferencijalnih i običnih akcija. Sve to radimo sa namjerom da se unaprijedi položaj finansijskog sektora i poboljšaju njegovi parametri kako bi on mogao da odigra ključnu ulogu u narednom periodu i nastavi sa razvojnim programom preko IRB-a. Neophodno je da se zadrži kreditna aktivnost koja je u ovom trenutku najneophodnija da bi se zadržala kreditna aktivnost.
Neće biti odatnih poreza
Hrvatska povećava PDV, Srbija planira uvođenje dodatnih poreza za bogate. Da li se i u RS razmišlja o povećanju nekih nameta?
DŽOMBIĆ: Pitanje je da li je dobro ono što radi okruženje ili su to iznuđeni potezi. Povećanja poreskih opterećenja nisu dobra i ne treba ih raditi ukoliko za to nema potrebe. Nismo razmišljali o bilo kakvom dodatnom fiskalnom opterećenju. Naime, prethodne dvije godine smo radili fiskalno rasterećenje i to je jedan od razloga što su naši privredni subjekti fleksibilni jer imaju najmanje fiskalno opterećenje u odnosu na okruženje. Što se tiče oporezivanja bogatih, mi smo usvojili Zakon o nekretninama koji će pravičnije oporezovati.Nezavisne novine