TIRANA, Vlada Albanije je za 2012. predvidjela smanjenje budžetskog deficita na tri odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) i privredni rast od 4,3 odsto, uprkos dužničkoj krizi u zemljama glavnim trgovinskim partnerima, Italiji i Grčkoj.
Kako je izvjestila novinska agencija Rojters, budžet koji je usvojen u Tirani u subotu glasovima 74 poslanika vladajuće koalicije poslije cjelodnevne žestoke rasprave, mnogo je optimističniji od procjena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svjetske banke (SB) od 1,5, odnosno dva odsto.
Za ovu godinu je vlada premijera Salji Beriše predvidjela privredni rast od četiri odsto i deficit od 3,5 odsto BDP.
Privredni rast u Albaniji je protekle tri godine sveden na tri odsto u prosjeku, zbog globalne finansijske krize i slabijeg ekonomskog performansa, dok je javni dug države najviši na Balkanu i iznosi 59,4 odsto BDP.
Takav nivo javnog duga, po SB znači da je albanska privreda najranjivija u regionu, budući da taj iznos više nego dvostruko nadmašuje godišnje prihode zemlje.
Oko milion Albanaca, u zemlji sa oko tri miliona žitelja, radi u Italiji i Grčkoj, ali je taj vrijedan izvor prihoda sada ugrožen zbog krize u zoni evra. Doznake su sa vrhunca od oko milijardu evra u 2007, opadale narednih godina u prosjeku za sedam do 10 odsto.
Budžetom je predviđeno da sredinom 2012. porastu državne plate i penzije, mada porezi neće biti povećani.
U 2010. i 2011, je prema Rojtersu, u Albaniji u revizijama budžeta sredinom godine obuzdana potrošnja zbog smanjenih prihoda.
Za 2012. su predviđeni državni prihodi od 355, 8 milijardi leka (ALL, ili 2,3 milijarde evra), osam odsto više od očekivanih u ovoj godini, ili 25,5 odsto BDP. Izdaci za 2012. će biti oko 397 milijardi ALL ili 28,5 odsto BDP.
Rojters navodi kako, uprkos vladinim uvjeravanjima da budžet za 2012. uzima u obzir pogoršavanje ekonomskih prilika u evro zoni, MMF smatra da je predviđeni rast prihoda optimističan.
SB je, pak, upozorila da će kriza u evro zoni pogoditi albansku trgovinu, investicije iz inostranstva i doznake sugrađana koji rade u tuđini. Takođe je ukazano na činjenicu da je preko trećine kapitala u albanskim bankama kontrolisana iz Italije i Grčke.
Prema ocjeni Privredne komore Srbije (PKS), Albanija, svojevremeno najzatvorenija zemlja u Evropi, od ranih 1990-tih je preinačila strogo centralizovanu državu i zabilježila značajan privredni rast, uglavnom zbog oporavka poljoprivrednog sektora podstaknutog ubrzanom privatizacijom i reformama.
Posljednjih godina u Albaniji je vidljiv dinamičan razvoj privatnog sektora, naročito u sektorima usluga, građevinarstva, saobraćaja i turizma.
PKS navodi da je poljoprivreda u Albaniji veoma interesantna za strane investitore, posebno iz Italije, Grčke, Holandije i Švajcarske koji su zaposjeli oko 45.000 hektara obradivog zemljišta, uglavnom za gajenje voća i povrća.
Turizam je u ekspanziji i takođe je izuzetno atraktivan sektor za strane ulagače, a najveći investitori u ovom sektoru su iz Italije, Grčke i Njemačke.
Potencijali albanske privrede leže i u značajnim rezervama nafte i gasa, pismenoj i jeftinoj radnoj snazi.
Otežavajuće okolnosti su veoma mala preduzeća, zastarjele mašine i tehnologije, nedostatak kapitala, nedostatak menadžerskih, marketinških i drugih znanja, nedostatak informacija o stranim tržištima.
Albanija, koja je u aprilu 2009, podnijela zahtjev za prijem u Evropsku uniju (EU), potpisala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU još juna 2006. a potom i ”Međusporazum” koji predviđa potpuno uzajamnu slobodnu trgovinu u periodu od 10 godina.
Prema PKS, privredna saradnja Srbije i Albanije je na relativno niskom nivou.
Ukupna vrijednost izvoza Srbije u Albaniju u 2010. iznosila je 131 milion amričkih dolara, za 87,3 odsto veća u poređenju sa prethodnom godinom.
U isto vrijeme, Srbija je iz Albanije uvezla robe u vrijednosti od 7,8 miliona dolara, za 20,25 odsto više u poređenju sa 2009.
U prvih šest mjeseci 2011. registrovan je rast izvoza iz Srbije od 18,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz veći za 142,4, ali zbog konstantnog rasta izvoza u odnosu na uvoz suficit je ostao na gotovo istom nivou kao i 2010.
PKS konstatuje da Albanija spada u grupu srednje značajnih zemalja u robnoj razmjeni u izvozu Srbije. Tanjug
