MOSKVA, Sporo oko isporuke Simensovih turbina na Krim dobija nove dimenzije – taj njemački koncern sada je u Moskvi preduzeo pravne korake.
Da li je Simens zaista prekršio sankcije koje je zbog aneksije Krima Rusiji uvela EU?
Još uvijek nema zvanične potvrde, ali jedno je jasno: sankcije Evropske unije protiv Krima su prekršene. Njemački koncern Simens je, međutim, krenuo u ofanzivu i podnio krivičnu prijavu protiv ruskog, partnerskog preduzeća.
Njemački koncern je ovih dana bio na meti brojnih kritika. Agencije Rojters 5. jula je javila da su ilegalno brodom u Sevastopolj na Krimu dopremljene dvije Simensove gasne turbine za elektranu. Evropska unija ne priznaje Krim kao dio Rusije, a nakon aneksije ukrajinskog poluostrva 2014. Brisel je pooštrio embargo na isporuku roba i usluga na Krim.
Radi se naime o četiri gasne turbine tipa SGT5-2000, koje je proizvela njemačko-ruska firma, a koja je 65 odsto u vlasništvu Simensa. Turbine su zapravo bile proizvedene za elektranu u ruskom Tamanu na Crnom moru, a prema ugovoru s ćerkom-firmom ruskog državnog koncerna Rostek, mogla je samo tamo da se ugradi.
Kako su turbine završile na Krimu?
Još 2015. se sumnjalo da bi Rusi nekako da zaobiđu sankcije. Ruski ekonomski magazin „Vedomosti“ izvještavao je da je porudžbina turbina za centralu u Tamanu bila prevara i da je njih kasnije trebalo tajno prebaciti u Sevastopolj.
Nakon aneksije Krima na tom poluostrvu nedostaje energije, a isporuke sa ukrajinskog kopna su obustavljene. Jedno od obećanja ruske vlade bilo je da će brzo prevladati te prepreke. Ali u Rusiji danas niko nije u stanju da proizvede toliko velike turbine, a alternative skoro da nema. Navodno se Rostek raspitivao kod iranskog proizvođača turbina sa Simensovom licencom, ali je posao propao zbog toga što se „nisu složili u više tehničkih i komercijalnih pitanja“, saopšteno je iz Rosteka.
Spor između Simensa i Rosteka
Priča sa gasnim turbinama veoma se razlikuje ako se ona sagleda iz ruskog ili njemačkog ugla. U jednom izveštaju za medije iz novembra 2016, ruski partneri su prebacili Simensu da je odložio isporuku pojedinačnih dijelova za turbine. Rostek, kojim rukovodi stari Putinov prijatelj Sergej Čemesov, istovremeno je prijetio Simensu da će biti protjerani s ruskog tržišta.
Simens je naglasio da je još u septembru 2016. došao do „opterećujućih saznanja“ da je ruska strana razmatrala kršenje ugovora.
„Kada smo vidjeli da je izgradnja centrale u Tamanu na ledu, obustavili smo sve isporuke“, saopšteno je DW iz sjedišta Simensove centrale u Minhenu.
Rad na sopstveni rizik
Vrlo je vjerovatno da su Simensove gasne turbine uz neke ruske komponente ugrađene u elektranu na Krimu bez garancija proizvođača.
„Simens u principu na osnovu sopstvene ekspertize garantuje instalaciju i održavanje, ali ovoga puta to nećemo učiniti“, saopšteno je iz Simensa.
Na pitanje da li će turbine i uprkos tome da funkcionišu, oni kažu: to bi bilo isto kao i nagađati o budućnosti nekog automobila kada se nema ništa drugo osim motora.
Za ugradnju i održavanje gasnih turbina angažovan je s ruske strane jedno drugo zajedničko preduzeće u kojem i Simens ima udjela. Ali Simens garantuje da to želi da spriječi.
Šta prijeti Simensu?
Afera s turbinama u međuvremenu je se preselila na politički nivo.
„Na Krimu su turbine ruske proizvodnje“, tvrdio je u ponedeljak (10.7.) portparol Vladimira Putina.
A državni koncern Rostek proširio je tezu da su turbine koje se trenutno nalaze na poluostrvu „kupljene iz druge ruke“ i da su ih „ruski stručnjaci modernizovali“.
U Simensu pak sumnjaju da uopšte postoji tržište za prodaju polovnih stvari tog tipa.
Simens se u međuvremenu bori protiv utiska da je bio nemaran ili naivan.
„Nismo ignorisali rizik da naši proizvodi mogu da završe na Krimu, već smo aktivno bili protiv toga“, izjavio je predstavnik tog koncerna za DW.
Simens takođe ne vjeruje da bi moguća indirektna kršenja embarga EU mogla da tom minhenskom koncernu prouzrokuju nevolje.
Ugovor ne spada pod odredbe sankcija i upravo zbog afere oko turbina u bliskom je kontaktu s njemačkim vlastima, rekao je predstavnik Simensa za DW.
Na pitanje da li koncern strahuje da bi mogao da padne u nemilost Kremlja, oni odgovaraju: „S tim bismo ipak morali da sačekamo“. Deutsche welle