KRAGUJEVAC, Od 2012. do 2016. u Srbiji je prijavljen uvoz “dijelova i sklopova za industrijsku montažu putničkih vozila” iz Italije i Poljske, koji je za 1,6 milijardi evra veći od izvoza ovih istih dijelova u Srbiju, prema evidenciji iz te dvije zemlje.
Podaci o vrijednosti po kojima Fijat i eventualno neki njegovi dobavljači, iz Italije i Poljske uvoze opremu u Srbiju i podaci iz te dvije države o izvozu tih istih dijelova u Srbiju, ne slažu se za čak 1,6 milijardi evra, pokazuje analiza ekonomiste Dragovana Milićevića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine.
Uprošćeno, to bi potencijalno moglo da znači da kada Fijat uveze neki dio u Srbiju, on ovde prijavi da ga je platio po višoj ceni od stvarno plaćene. O razlozima bi se moglo samo spekulisati, ali činjenica je da je u praksama poreskih uprava poznato da globalne kompanije ovakve mehanizme ponekad koriste kako bi iz zemalja u razvoju, poput Srbije, iznosile profite u svoje matične zemlje na zapadu, tako što na ovdašnjim tržištima prikazuju manju zaradu “pumpajući” rashode, o čemu je nedavno bilo riječi na skupu šefova poreskih uprava regiona. Kada se dokaže, ovo je kažnjiv prekršaj.
U slučaju Fijata, država Srbija je vlasnik jedne trećine kragujevačke fabrike. Nije poznato da li je država do sada ijednom dobila svoj dio profita koji ova fabrika ostvaruje.
Milićevićevi podaci pokazuju da su u periodu od 2012. do 2016. odstupanja u prijavljenim iznosima uvoza dijelova za montažu automobila u Srbiju bila oko 1,6 milijardi evra i prema mišljenju stručnjaka dobar dio toga mogao bi se odnositi na transferne cijene kompanije FCA Srbija koja je jedina fabrika u Srbiji koja sklapa automobile.
Naime, podaci internet baze podataka trademap.org koja funkcioniše u sastavu Međunarodnog trgovinskog centra koji su osnovali Svjetska trgovinska organizacija i UNCTAD pokazuju velike razlike između podataka o uvozu dijelova za automobile u Srbiju iz Italije i podataka “u ogledalu” o izvozu istih proizvoda iz Italije u Srbiju. Prema Milićevićevoj analizi, zasnovanoj na podacima iz ove baze, u Srbiju je u 2016. iz Italije uvezeno 300,7 miliona evra proizvoda sa tarifnim brojem 8708 koja označava dijelove i sklopove za industrijsku montažu putničkih vozila. Istovremeno, podaci o izvozu Italije u Srbiju proizvoda sa istim tarifnim brojem pokazuju iznos od 164,7 miliona evra.
Ako se pogledaju podaci za ostale godine unazad razlike su još veće. U 2015. godini razlika je bila preko 200 miliona evra, u 2014. preko 260 miliona evra, a u 2013. i više od 310 miliona evra. Dio ovih razlika se može pripisati carinama i porezima, pošto podaci trademap.org njih ne obuhvataju, ali svakako ne mogu objasniti dvostruko veće vrijednosti uvoza Srbije iz Italije u odnosu na izvoz istih proizvoda iz Italije u Srbiju. Značajno neslaganje podataka o uvozu ovih proizvoda se pojavljuje i u razmjeni sa Poljskom. Tako na trademap.org stoji da je prošlogodišnji uvoz Srbije iz Poljske (proizvoda sa tarifnom šifrom 8708) iznosio 200 miliona evra, a podaci o izvozu tih proizvoda iz Poljske u Srbiju iznosi svega 73 miliona evra. Kao i u slučaju Italije, kako se ide prema 2013. godini sve su veće razlike u podacima. Tako velika odstupanja se javljaju od 2012. godine i kada se saberu dostižu 1,6 milijardi evra. Stručnjaci ovo vezuju za proizvodnju Fijata u Srbiji i njegov uvoz dijelova iz fabrika u Italiji, Fiat group Italy i Poljskoj, Fiat auto Poland, a sumnjaju i da postoji efekat tzv. transfernih cijena.
Milićević dodaje i da je udio troškova materijala u FCA Srbija jako visok što ukazuje da bi cijene dijelova u nabavci mogle biti više od tržišnih.
“Izrazito visoko učešće troškova materijala u prihodu od 84 odsto je posledica troškova nabavke inputa sa jedne strane, odnosno transferne cene i sa druge u prodaji fakturisanje sa manjom tržišnom cenom. Na bazi podataka iz trademap.org moguće je izvući relevantan zaključak. Pažnju privlači i struktura izvoznog prihoda koji je isključivo prihod prema zavisnim i matičnim društvima”, napominje ovaj ekonomista dodajući da kada se uporede podaci o uvozu delova iz tarifnog broja 8708-delovi i sklopovi za industrijsku montažu putničkih vozila do 2.500 kubika prema podacima o uvozu Srbije i podacima o izvozu navedenih zemalja jedino je kod Italije i Poljske vidljivo neslaganje dok su kod razmjene sa drugim zemljama razlike zanemarljive i mogu se pripisati razlikama u metodologiji.
“Evidentno neslaganje uvoza iz ove dve zemlje govori da je u prošloj godini za gotovo 250 miliona evra uvećan rashod poslovanja. Ovakva situacija je bila presudna i prethodnih godina i to je cena prisustva velikih kompanija u maloj i slabašnoj državi. Fenomen transfernih cena i iznošenje dobiti preko istih je uobičajna praksa”, kaže Milićević dodajući da bi motiv za povećanje rashoda moglo biti što manji profit u Srbiji kako bi se opravdale visoke subvencije.
Do zaključenja broja od kompanije FCA Srbija nismo dobili komentar, odnosno odgovor na pitanje postavljeno u petak, kao ni od Poreske uprave koja je zadužena za kontrolu transfernih cena.
Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da se dijelovi za montažu automobila uvoze iz Italije u Srbiju, a onda se gotovi proizvodi izvoze ponovo u Italiju.
“Oni mogu tu da podešavaju cene koliko hoće, mada ne tvrdim da to i rade. Loše je i što naša vlada nema pojma šta se radi u toj kompaniji. Direktor je Italijan i on potpisuje sve papire. U Nadzornom odboru od sedam članova dva su naša i samim tim nemaju nikakav uticaj na odluke. Tako da mi ni ne znamo šta se dešava sa transfernim cenama. Recimo u 2016. godini prodaja je smanjena za pet odato, a iznos za zarade 10 odsto. Bog zna šta je dogovoreno i šta se događa u toj kompaniji”, napominje Kovačević dodajući da je prošlogodišnji iznos subvencija bio veći od dobiti kompanije što efektivno znači da poreski obveznici prave profit Fijatu.
On ističe da se transferne cijene ozbiljno shvataju u svijetu, ali da se kod nas na tome slabo radi.
“Trebalo bi videti pošto Fijat iz torina kupuje delove iz sveta, pa to uporediti sa cenama po kojima ih kupuje fabrika iz Kragujevca. Mi imamo propise Ministarstva finansija po kojima kompanije moraju da pošalju izveštaj, ali je pitanje da li to iko kontroliše”, upozorava Milan Kovačević.
S druge strane Radovan Kovačević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da kod praćenja izvoza i uvoza postoje metodološki problemi i da su razlike u podacima o uvozu iz Italije postojale još za vreme SFRJ.
“Podaci se razlikuju, ali mislim da je to stvar metodološke prirode i ne može se izvući zaključak o transfernim cenama. Inače, preduzeća su u obavezi da iskažu transferne cene koje imaju u razmeni sa povezanim licima i one to i rade. I kod nas i u regionu mislim da se dobit izvlači više kroz pozajmice sa višim kamatnim stopama od tržišnih”, kaže Kovačević dodajući da su podaci o uvozu generalno precizniji od podataka o izvozu s obzirom da izvoznik ne zna gde će roba na kraju završiti, dok uvoznik zna odakle je došla.
Nevladina organizacija Global finanšl integriti (GFI) koja je svojevremeno izračunala da je iz Srbije u prvoj deceniji 21. veka otišlo više od pet milijardi evra objašnjava da je pogrešno fakturisanje robe u spoljnoj trgovini često korišteno za pomjeranje novca tamo gde kompanijama više odgovara. Prema podacima GFI od 2004. do 2013. godine iz Srbije se godišnje odlije oko tri milijarde dolara nezvaničnim finansijskim tokovima. Danas.rs
