BEOGRAD, Osim nade da će pšenica tokom godine biti skuplja nego sada, sastanak paora i resornih ministara nije donio ništa novo. Srbija na cijenu pšenice uticati neće, a neće se uključivati ni u otkup preko Republičke direkcije robnih rezrvi. Tržište će reći svoje, bilo sada, bilo za šest mjeseci.
Srbija, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, dužna je da blagovremeno stvara uslove za rentabilnu i održivu isplativost proizvodnje hljebnog žita. Iako je ministarka poljoprivrede ponudila da poljoprivrednici udruženi zakupe određena javna skladišta, to sada nije realno sprovodivo jer je pšenica po obavljenoj žetvi negdje uskladištena, a novac za nju preko potreban.
„ Robne rezerve nisu u funkciji regulativnog tijela i zato otkup male količine pšenice od strane Vlade sada ne bi ništa promjenio na tržištu žitarica“ kaže predsjedavajući Asocijaciji poljoprivrednika Miroslav Kiš.“ Želimo da verujemo da će novi resorni ministri raditi svoj posao i da nas neće prepustiti na milost i nemilost trgovaca i velikih sistema, tačnije monopolista.“
Poljoprivrednici tvrde da su trenutne otkupne cijene ispod svakog nivoa te da proizvode uz potpune gubitke.
Hljebno žito po proračunima gotovo svih paorskih asocijacija ne bi smjelo da košta manje od 18 dinara kilogram, a ono se ovih dana poljoprivrednicima plaća jedva nešto više od 14 dinara.
Tačnije, pšenica novog roda, i to s pripadajućim porezom, uglavnom se plaća do 15 dinara kilogram, ali ima i izuzetaka jer se u Kikindi paorima nudi 14 dinara za kilogram, a novosadski trgovci daju 14,2. Otkupljivači nisku cijenu pravdaju dobrim prinosom, izvodeći računicu po kojoj ratari ne treba da budu nezadovoljni jer su, kako kažu trgovci s kojima smo razgovarali, uz cijenu od 14 dinara i rod od osam tona po hektaru (u Vojvodini), na istom kao lane kada je cijena bila 20 odsto viša, a prinos 30 odsto niži nego sada. Proizvođači pšenice tu matematiku ne prihvataju.
U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika navode da pšenica nije rodila toliko koliko se u javnosti prikazuje te da su u pojedinim delovima Srbije prinosi veoma niski – oko tri tone po hekatru. Kažu da je isključivo monopolsko ponašanje velikih otkupljivača dovelo cijenu ispod tržišne. Nažalost, ni tu ne treba biti preterani optimista, ceneći po tome da se zloupotreba dominantne pozicije na tržištu, odnosno klastersko dogovaranje u Srbiji ne kažnjava baš često.
Država ne može uticati na cijenu pšenice koja se formira na tržištu, ali ima prostora da se poljoprivrednicima pomogne kroz pojačanu kontrolu inspekcijskih službi da bi se sprečile eventualne zloupotrebe u otkupu i omogućila fer cijena, saopštili su resorni ministri nakon sastanka s predstavnicima poljoprivrednih udruženja i asocijacija.
Ponovo ništa od razvrstavanja
Već godinama s pričom o cijeni pšenice ide i ona o razvrstavanju zrna po kvalitetu, ali i dalje se na prste jedne ruke mogu prebrojati skladištari koji to rade.
Jedan od najvećih stručnjaka za strna žita u regionu Miroslav Malešević kaže da je ovogodišnja proizvodnja pšenice iznad prosjeka, ali da kvalitet zrna nije zadovoljavajući.
„Srbija još nema pravilnik o razvrstavanju i plaćanju pšenice po kvalitetu pa poljoprivrednici ili seju sorte s tavana ili koriste strane, koje su prinosne, ali nemaju, poput domaćih sorti, dobar tehnološki kvalitet, što je preduslov i za kvalitetno brašno i hleb“ naglasio je Malešević. Naslovi.net