KOPAONIK, U Srbiji je udio problematičnih kredita dostigao cifru od oko 22 odsto u odnosu na ukupan broj kredita, rečeno je Kopaonik biznis forumu.
Prema preliminarnim podacima za kraj decembra prošle godine, nivo nenaplativih (NPL) kredita u bankarskom sektoru je iznosio 426 milijardi dinara odnosno približno 3,5 milijarde evra, izjavio je direktor Uprave za nadzor za nadzor nad finansijskim institucijama Đorđe Jevtić.
Na panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, rečeno je da je u Srbiji udio problematičnih kredita dostigao cifru od oko 22 odsto u odnosu na ukupan broj kredita.
“Banke su u 2014. i 2015. prodale ili ustupile 94 milijarde dinara NPL-ova, uz naknadu od 46 milijardi dinara što je oko 50 odsto. Od toga 35 odsto je ostalo u banarskom sektoru gdje su banke kupovale jedne od drugih, a 65 odsto je izašlo iz tog sektora”, rekao je Jevtić na Kopaonik biznis forumu.
Prema njegovim riiečima, vidi se lagani oporavak kreditne aktivnosti i to više kod stanovništva nego kod privrede.
“Mi želimo kao regulator da podstaknemo kreditnu aktivnost, ali uz veliku opreznost kako ne bi došlo do novog talasa NPL-ova u Srbiji”, kazao je Jevtić.
Predsjednik UO banke Sosijete ženeral Srbija Goran Pitić je rekao da je ključni problem kako podstaći privredu i povećati BDP i da će onda biti lako rješavati NPL kredite,”jer je mnogo to teško rješavati ako nemate razvijenu privredu”.
“Nije samo kamatna stopa ta koja utiče na investiranje, to se vidi i u Evrozoni, već se radi o investicionom apetitu što je u vezi sa neizvjesošću. Ekonomska politika treba da pomogne privredi u smislu predvidivosti i transparentnosti”, rekao je Pitić.
On je kazao da bi Ministarstvo finansija moglo da napravi registar nameta i napravi kalendar plaćanja, jer bi to puno pomoglo privredi. Kako je naveo, postoji trend snižavanja kamatnih stopa koji će omogućiti nove investicije.
Predsjednica Izvršnog odbora Banka inteze Draginja Đurić rekla je da je dobro što je formirana strategija za rješavanje problematičnih kredita.
“Možda ona nije dala pun rezultat i nivo NPL-ova je ostao na istom nivou, nije se povećavao. Ipak treba sačekati podatke za 2015. godinu”, rekla je ona i dodala da je dosta regulative pokrenuto u protekloj godini u cilju rješavanja loših kredita i pokretanja privredne aktivnosti.
Predsjednica Izvršnog odbora AIK Banke, Jelena Galić, istakla je da je nivo nenaplativih kredita na visokom nivou i da je primjetna udržanost banaka da proakativnije krenu sa rješavanjem problema.
“Ako govorimo o tome u kom pravcu treba ići da bi se smanji nivo loših kredita, prvi pravac treba da bude to da banke budu još više aktivnije u rješavanju tog pitanja, a da nadležne institucije nastave sa sistemskim pristupom”, rekla je Galić.
Ona je pohvalila sve dosadašnje korake koji su preduzeti u pravcu podsticanja domaćeg finansijskog sistema.
Galić je ukazala da je važno dalje sprečavanje akumuliranja loših plasmana.
“Važno je da se ne odlaze problem, već da se ide u susret problemu”, istakla je ona.
Predsjednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke Marinos Vatis smatra da, na žalost, nema jedinstvenog rješenja za ovaj problem i da će on postojati dokle god banke pozajmljuju i kreditiraju.
“NPL-ovi su kao neka vrsta hronične bolesti, ali imamo zdrav bankarski sistem na djelu”, istakao je on i dodao da bi trebalo problem posmatrati iz tri ugla- države, banke, preduzeća.
Kako je kazao, loši krediti jesu veliki problem, a od 2009. broj nenaplativih kredita se duplirao i oni se uglavnom odnose na mala i srednja preduzeća.
Bitno je koji dio ovog trougla nije uradio svoj domaći zadatak, rekao je Vatis i dodao da što su čvršći propisi, brže će se otkloniti ovi problemi.
Predsjednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić rekao je da informacije od decembra prošle godine pokazuju da je udio problematičnih kredita u ukupnim kreditima oko 22,3 odsto, i da oni nikada nisu bili veći.
On je naveo primjer da je Erste banka uspjela u posljednjih nekoliko mjeseci da proda dva velika portfelja NPL-ova i da je cijena za njih bila i više nego zadovoljavajuća.
Carić je kazao da je važno da nakon kupoprodaje to ne bude proces koji će trajati godinama i “da investitor ne gleda u pasulj, već da ima proces koji će biti brži i efikasniji”.Tanjug