BANJALUKA, Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija najavljuje da su stabilan privredni rast, oporavak privrede i unapređenje poslovne klime i konkurentnosti ključni elementi o kojima će se voditi računa naredne godine.
“Čeka nas mnogo posla na polju započetih reformi. Jedan od velikih zadataka Vlade i kontrolnih organa biće borba protiv `sive ekonomije` i `rada na crno`, za šta će biti potrebna saradnja i podrška organa u čijoj je to nadležnosti, kao i poslovne zajednice i građana”, ističe Tegeltija u intervjuu Srni.
On u narednoj godini najavljuje rad na restrukturisanju duga Srpske, kao i analizu održivosti preduzeća u državnom vlasništvu, te navodi da će sprovođenje fiskalne konsolidacije pratiti reforma javnog sektora.
“Niz mjera trebalo bi da dovede do postepenog smanjenja budžetskog deficita i srednjoročnog smanjenja učešća javnog i ukupnog duga u bruto domaćem proizvodu /BDP/ Republike Srpske. Cilj je da se u naredne dvije godine deficit smanjuje na 2,4 odsto BDP-a”, objašnjava Tegeltija.
Za unapređenje poslovne klime i konkurentnosti privrede, navodi on, potrebno je eliminisati prepreke za poslovanje preduzeća i investicije, zatim registar parafiskalnih nameta, te poboljšati stečajne procedure i ukloniti administrativne barijere.
Neophodne su i investicije u infrastrukturne projekte, prvenstveno u oblasti saobraćaja, uz posebnu pažnju na bolju povezanost obrazovanja sa tržištem rada, a kontinuirano će biti unapređivana poslovna klima i konkurentnost privrede Srpske.
Tegeltija podsjeća da je početak ove godine bio težak zbog posljedica poplava iz 2014. godine, te da je godina započeta sa velikim očekivanjima i bojaznima koja su veoma brzo i potvrđena u vidu opstrukcija sa nivoa zajedničkih institucija BiH, što je imalo za posljedicu i izostanak finansijske podrške međunarodnih finansijskih institucija.
On ističe da se, i uprkos tome, odgovorilo na sve izazove, i to kredibilnom politikom, o čemu govori i činjenica da je godina završena sa svim pozitivnim makroekonomskim pokazateljima.
Procijenjeni realni rast BDP-a ove godine iznosi 1,4 odsto, a u narednom periodu, usljed postepenog jačanja privrednog rasta i zaposlenosti u okruženju, očekuje se rast izvoza i domaće tražnje, koja je dijelom finansirana doznakama iz inostranstva.
S tim u vezi, u narednoj godini očekuje se nastavak privrednog rasta sa realnim rastom BDP-a od 2,4 odsto.
Tegeltija među najvažnije događaje u ovoj godini svrstava započetu reformu privrednog sistema, i to aktivnosti na uvođenju domova zdravlja u sistem trezorskog poslovanja, zatim obavljanje prve multilateralne kompenzacije, te /uprkos opstrukcijama/ održanje nivoa stečenih prava budžetskih korisnika i zadržavanje redovnosti isplate.
Tegeltija upozorava na konstantne opstrukcije u oblasti finansija koje su dolazile sa nivoa BiH, poput blokade projekata Svjetske banke čiji je cilj bio pomoć u lokalnom razvoju Srpske, te kandidovanja projekata mimo saglasnosti i mišljenja Srpske, kao i pokušaja da se posredstvom Centralne banke BiH uspostavi jezgro za formiranje Ministarstva privrede na nivou BiH.
Značajna novina, navodi on u intervjuu Srni, jeste uvođenje Fonda PIO u trezorski sistem, čime će penzije biti isplaćivane prije svih ostalih naknada za budžetske korisnike.
Tegeltija smatra da je usvajanjem Zakona o radu izvršeno usklađivanje domaćeg radnog zakonodavstva sa zemljama u okruženju i na taj način Srpska je učinila svoj poslovni ambijent privlačnijim za investicije, omogućavajući otvaranje novih radnih mjesta i dodatno zapošljavanje. Srna
