FRANKFURT, Evropska centralna banka (ECB) je blago podigla prognozu privrednog rasta evrozone za tekuću i 2017. godinu, jer će, kako je saopšteno, domaća potrošnja, niske cijene nafte i povećana potrošnja vlada na izbjeglice, pružiti podsticaj rastu bruto domaćeg proizvoda.
U tekućoj godini, privreda evrozone će, prema projekcijama ECB, porasti 1,5 odsto, u odnosu na ranije prognoziran rast od 1,4 odsto, dok u 2017. ECB očekuje rast privrede evrozone od 1,9 odsto u odnosu na prethodno projektovanih 1,8 odsto.
Projekcija rasta evrozone za 2016. je, međutim, ostala nepromijenjena, odnosno iznosi 1,7 odsto, prenosi agencija Frans pres.
Predsjednik ECB Mario Dragi poručio je da je banka preduzela mjere dodatnog monetarnog labavljenja u evrozoni zato što su se dosadašnje mjere pokazale uspješnim. “ECB čini više, jer program funkcioniše a ne jer je neuspješan”, kazao je on.
Banka je juče prilagodila svoj program otkupa aktiva poznatiji kao kvantitativno labavljenje, produžavajući trajanje programa do marta 2017. i pristajući na kupovinu regionalnih i municipalnih obveznica denominovanih u evrima.
ECB je, pored toga, snizila projekcije inflacije u evrozoni, pa tako za 2016. prognozira stopu od 1,0 odsto u odnosu na prethodnih 1,1 odsto, a za 2017. godinu predviđa inflaciju od 1,6 odsto umjesto ranijih 1,7 odsto.
Dragi je apelovao na članice evrozone da učine više kako bi poboljšale stanje u sopstvenim privredama. “Mjere za unapređenje poslovnog okruženja, uključujući izgradnju adekvatne infrastrukture, ključne su za rast investicija, otvaranje novih radnih mjesta i povećanje produktivnosti”, kazao je on.
Na jučerašnjem sastanku, ECB je snizila kamatnu stopu na depozite na minus 0,30 odsto sa minus 0,20 odsto, u nastojanju da podstakne hronično nisku inflaciju u evrozoni. Istovremeno je dvije ostale ključne kamatne stope zadržala na nepromijenjenom nivou – referentnu kamatnu stopu na 0,05 odsto, a graničnu kamatnu stopu na 0,30 odsto.
Rezanje kamata ima za cilj da podstakne banke da odobravaju više kredita, budući da moraju da plate da bi “parkirale” novac kod centralne banke. Mnogi tržišni igrači su, međutim, očekivali da će ECB srezati stopu još više, na minus 0,4 odsto. Tanjug