B
ERLIN, MMF još nije pristao učestvovati u novom paketu pomoći Grčkoj. Najprije želi vidjeti hoće li Atina provesti tražene reforme. Ali šefica MMF-a signalizuje mogući kompromis.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je od 2010. učestvovao u raznim akcijama spašavanja prezaduženih članica evropske monetarne unije. Ali odjednom je postao suzdržan. O svom učestvovanju u trećem paketu pomoći Grčkoj želi se izjasniti tek u jesen, nakon prvih ocjena provođenja reformi koje od Atine traže zajmodavci.
S kreditnim volumenom od 25 milijardi dolara Grčka je trenutno najveća mušterija MMF-a. Za profesora Rolfa J. Langhammera sa Instituta za svjetsku privredu (IfW) iz Kiela to je zabrinjavajuća činjenica. On smatra da je MMF već ranije morao napustiti program finansiranja Grčke i opominje: “Sada je prekasno.”
Ovaj ekonomist ima razumijevanja za to što 188 članica MMF-a nije oduševljeno izvanrednim angažmanom Fonda u Ateni. Sa gledišta mnogih zemalja u razvoju, Grčka je bogata evropska država.
“Mnoge zemlje u razvoju misle: prema nama ste uvijek bili krajnje strogi, ali kod bogatih Evropljana radite izuzetke”, objašnjava profesor Langhammer.
Šefica MMF-a Christine Lagarde je 14. avgusta izjavila:
“Za sposobnost Grčke da otplaćuje dugove odlučujuće je da se njezini evropski partneri obvežu na signifikantni oprost duga koji znatno prelazi dosadašnji volumen.”
To je djelovalo paradoksalno: dok je pojam “oprost duga” u Latinskoj Americi, Aziji i Africi bio tabu, MMF je u Grčkoj zahtijevao baš to.
Ali sada je Lagarde u intervjuu objavljenom u izdanju švicarskog lista „Le Temps” opovrgnula samu sebe:
„Mi ne razgovaramo o oprostu duga, nego o produženju roka za otplatu kredita, smanjenju kamata i odgodi plaćanja.”
Dodala je da bi takvo restrukturiranje zaduženja bilo dovoljno da Grci ovladaju svojim dugovima. Naravno, iza te brige za kreditnu sposobnost Atine u prvom redu se krije vlastiti interes.
MMF je 2002. godine zapao u krizu. Tada je sve više zemalja u razvoju zbog stalnog privrednog rasta počelo stvarati vlastite devizne rezerve i otplaćivati dugove. MMF je izgubio mušterije. Ali onda je 2008. izbila globalna kriza. Tadašnji šef Fonda Dominique Strauss-Kahn iskoristio je dobru priliku i ponovo povećao uticaj. MMF danas raspolaže sa nekih 300 milijardi dolara.
“Čak i ako negdje drugdje izbiju krize, angažman MMF-a u Grčkoj neće spriječiti Fond u davanju kredita drugima“, smatra Jürgen Kaiser iz političke udruge “Erlassjahr.de”.
I pored glasnog protivljenja grčkih vjerovnika, za Kaisera tema “oprost duga” još uvijek nije završena:
“Oni su si kupili malo vremena. Sve do narednog roka. Programi koje Atina sada mora provesti su isto tako nerealni kao i oni koji se od te zemlje traže već pet godina.”
Profesor Langhammer smatra da se već odavno trebalo odustati od insistiranja na otplati duga.
“Na Grčku može pasti nebo, ali ona će i dalje ostati postojati kao država. Jedna zemlja je neograničeni investicijski objekat“, objašnjava on i dodaje: “Ekonomski gledano je potpuno glupo reći da jedna zemlja otplaćuje svoj dug. Važnije je da je jedna zemlja u stanju redovno izvršavati svoje dužničke obveze.” Deutsche Welle
