BEOGRAD, Analitičari u Srbiji predviđaju da će se rast BDP-a do kraja godine kretati u rasponu od 0,5 do jedan odsto, ocjenjujući da je ta prognoza rasta bazirana na većoj industrijskoj proizvodnji i porastu usluga, ali je ipak za to potrebno stvoriti preduslove da se ti pozitivni trendovi ostvare.
Prema riječima vršioca dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića ove godine može se očekivati rast BDP-a u intervalu od 0,5 do jedan odsto.
Takva prognoza zasniva se na predviđenom rastu industrijske proizvodnje od 6,7 odsto, građevinarstva više od sedam odsto i ugostiteljstva od tri do četiri odsto, rekao je Kovačević za Tanjug.
“Ono što znamo da će u narendim mesecima doći je povećanje proizvodnje u Železari u Smederevu, Azotari i Metalsko sirćetnom kombinatu u Kikindi”, rekao je Kovačević navodeći da se upravo zahvaljujući povećanju proizvodnje može očekivati rast i do jedan odsto.
On je podsjetio da su Srbiju prošle godine zahvatile poplave koje su donjele negativne efekte u rudarstvu i proizvodnji struje, ali da je Srbija to uspjela da prevaziđe, pa je tako u julu ove godine proizvedeno struje i uglja ne samo više nego u mjesecima prije poplava, već su postavljeni i novi rekordi.
“Prošle godine kada se kreirao budžetski plan za narendu godinu i ostale mere ekonomske politike, mislilo se da će u ovoj godini biti pad, pre svega zato što finansijska konsolidacija nosi negativni efekat, i da će pad biti do minus 0,5 odsto”, podsjetio je Kovačević.
Prema njegovim riječima to je i misija MMF-a ustanovila ali je onda procjena korigovana jer se prilikom prve revizije u aprilu vidjelo da industrijska proizvodnja raste, zbog čega je MMF korigovao procjenu rasta BDP-a na nula odsto, a sada se najavljuje nova korekcija na plus 0,5 odsto.
Da bi ovaj pozitivan trend bio održiv biće neophodno da se nastave reformski procesi, koji su definisani sa MMF, ali i da se obezbjede mjere podrške za tranformaciju državnih kompanija, naveo je Kovačević.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocijenio da se na osnovu podataka za prva dva kvartala može procjeniti da će rast BDP-a u ovoj godini biti veći nego što su to planirali državni organi, MMF, ali i druge istraživačke grupe.
Arsić je Tanjugu rekao da će ovogodišnji rast BDP-a najvjerovatnije biti oko 0,5 odsto što je za jedan procentni poen više nego što je to bilo predviđeno ekonomskom politikom za ovu godinu.
“To se može oceniti kao dobar rezultat s obzirom da je ove godine sprovedena fiskalna konsolidacija, a kada neka zemlja sprovodi fiskalnu konsolidaciju obično ostvaruje negativnu stopu rasta, što nije bio slučaj sa Srbijom”, rekao je Arsić.
Međutim, od toga li je rast BDP nula ili 0,5 odsto važnije je da li su u ovoj godini stvoreni uslovi da se ubrza rast privrede, smatra on navodeći da je za ubrzanje rasta privrede presudno da se poveća obim privatnih i javnih investicija, što se za sada ne događa.
Da bi Srbija rješila svoje ekonomske i društvene probleme neophodan je rast od četiri ili pet odsto koji je naša zemlja ostvarivala u periodu od 2001. do 2008. godine, a imajući u vidu da i sada mnoge zemlje ostvaruju rast od tri odsto, to onda nije nemoguće ni za Srbiju, smatra Arsić.
Prema njegovim mišljenju, u fokusu vođenja ekonomske politike treba da se nalazi stvaranje povoljnih uslova za stabilan rast privrede na duži rok, jer samo takav rast privrede može da dovede do rasta standarda stanovništva i rasta zaposlenosti.
Takve mjere podrazumevaju stabilizaciju fiskalnog deficita na oko jedan odsto BDP, okončanje privatizacije bivših društvenih preduzeća, uspostavljanje finansijske discipline, efikasniji državni sektor, ali i držanje kursa dinara na konkurentnom nivou, što u slučaju Srbije znači njegovo umjereno slabljenje, rekao je on.
Ukoliko izostanu reforme i promjene u ekonomskoj politici i u narednim godinama bi umjesto stabilnog rasta u Srbiji mogli da očekuju naizmenične smjene slabog rasta i recesije, kao sto je to bio slučaj u prethodnih šest do sedam godina, naveo je Arsić.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da je procjena rasta BDP-a od 0,5 odsto gornja granica kojoj se možemo nadati i da bi trebalo očekivati da se privredni rast kreće u intervalu od nula do 0,5 odsto.
“Postoje ozbiljni razlozi zbog kojih je teško ostvariti privredni rast u ovoj godini, a to su i dalje nizak nivo agregatne tražnje, kao i nizak nivo inflacije koji ne deluje podsticajno na privredni rast”, objasnio je Hinić.
Ipak, ono što može da ohrabri je veliki pad referentne kamatne stope NBS, koja je prilično niska i pozitivno utiče na privredni rast, smatra Hanić.
On vjeruje da se optimistička prognoza privrednog rasta od 0,5 odsto temelji prije svega na prilivu stranih direktnih investicija, što su informacije koje u ovom trenutku posjeduju državni zvaničnici.
NBS saopštila je juče da ove godine očekuje porast BDP-a za 0,5 odsto i da su takva očekivanja zasnovana na boljim performansama industrije i građevinarstva. Tanjug
