BANJALUKA, Nekvalitetni krediti u BiH su krajem prošle godine iznosili 2,231 milijarde maraka, što je za 1,1 odsto manje u odnosu na 2013. godinu, podaci su Centralne banke (CB) BiH.
Od tog iznosa, učešće preduzeća u ukupnim problematičnim kreditima iznosilo je 66,4 odsto, dok su građani imali manje učešće, i to od 33,6 odsto.
Naime, firme u BiH imaju skoro duplo veće učešće u nenaplativim kreditima od građana, koji su ipak ažurniji u plaćanju svojih obaveza.
Prema makroekonomskim indikatorima CB BiH, loši odnosno nenaplativi krediti u 2014. godini iznosili su 14 odsto, što je za 1,1 odsto manje u odnosu na 2013. godinu.
“Najveći uticaj na smanjenje udjela nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima u odnosu na kraj 2013. godine imala je prodaja dijela nekvalitetnih kredita kod dvije banke, visok iznos trajnog otpisa kredita klasifikovanih u E kategoriju, loši krediti i likvidacija Bobar banke,” rečeno je „Nezavisnim novinama“ u CB BiH.
Kako navode, najveći dio trajno otpisanih kredita se odnosi na jednu banku u bankarskom sistemu.
Prema podacima Centralne banke BiH, nekvalitetni krediti su 2008. godine iznosili svega 3,1 odsto, da bi 2013. godine dostigli svoj maksimum, od 15,1 odsto.
Što se tiče stanja u okruženju, udio nenaplativih kredita u ukupnim kreditima na kraju prošle godine u Hrvatskoj je iznosio 16,7 odsto, Crnog Gori 15,9, Sloveniji 11,7 i Makedoniji 10,8 odsto, dok je u Srbiji na kraju trećeg kvartala taj iznos dostigao čak 23 odsto.
Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS – SWOT, rekao je da je razlog većeg učešća firmi u lošim kreditima taj što je lakše firmi da duguje nekome ili da joj plijene imovinu, nego građaninu, ali i da ovaj procenat nije iznenađujući.
“Prije oko sedam godina, Međunarodni monetarni fond je dao dozvolu CB BiH i agencijama za bankarstvo u BiH da reprogramiraju problematične kredite, koji su prepakivani i davani kao novi krediti“, rekao je Đogo.
On je dodao da se ovakvim “zatvaranjem” kredita opet dobije problematičan kredit, jer se kvalitet klijenta značajnije ne promijeni. Kako kaže, tako se samo dobije kredit s “rokom predaha”, i za klijenta i za banku, koja ih bilježi kao kvalitetne.
“Sve to što se tada radilo, sada dospijeva na vidjelo. Neke banke su krenule u prodaju novom vlasniku, pa se otpisuju takvi krediti na teret vlastitog kapitala“, rekao je Đogo i dodao da je to jedan od osnovnih uzročnika zašto je bankarski sektor u BiH godinama bilježio negativne rezultate.
Što se tiče mogućnosti i mjera za rješavanje nekvalitetnih kredita u BiH, Đogo ističe da je sve povezano sa stanjem u realnom sektoru i da se od banaka ne može očekivati da riješe nešto što je dublji, sistemski problem privrede jedne zemlje.
“Bankarski sektor je uslužni sektor realnog. Ako realni sektor krene da se popravlja, onda se može u tom kontekstu očekivati rješavanje problematičnih kredita”, kazao je on i dodao da se oni mogu statistički riješiti, ali to realno ne popravlja situaciju u državi.
Ništa od ličnog bankrota u BiH
Što se tiče ličnog bankrota, čija se primjena najavljuje u Srbiji, Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS – SWOT, smatra da je on potreban i u BiH, ali da se banke ne slažu s tim.
“Kod nas se banke protive tome, jer misle da bi se na taj način klijentima povećavao moralni hazard da ne vraćaju kredite i da se tako služe institucijom bankrota“, rekao je Đogo.
Kako kaže, institucija ličnog bankrota je jedna civilizacijska tvorevina, koju BiH nikako da usvoji. Nezavisne novine
Preuzimanje dijelova teksta ili teksta u cjelini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.capital.ba
