BANJALUKA – Prema zvaničnim podacima Centralne banke BiH štednja građana iznosi više od tri milijarde maraka, što predstavlja veliki potencijal koji bi se mogao preusmjeriti u investicije, ukazuju ekonomski stučnjaci.
Saša Grabovac izvršni direktor Udruženja ekonomista RS SWOT kaže da od tih oko tri milijarde KM koje se štede, samo oko 50 miliona KM se nalazi van klasičnog bankarskog sistema, odnosno oko 25 miliona u premijama za životno osiguranje i još toliko u dobrovoljnom penzijskom fondu.
„Razlog tome je što građani, ali i veliki broj poslodavaca, nisu u dovoljnoj mjeri upoznati sa dugim vidovima štednje i benefitima koje one donose, te je to i jedan od razloga zbog čega je Udruženje ekonomista RS SWOT pokrenulo projekat finansijske pismenosti koji za cilj ima da se ta situacija popravi“, kazao je Saša Grabovac.
Zdravko Zečević izvršni direktor Evropskog dobrovoljnog fonda naveo je da kada se kaže štednja, da se uglavnom misli na štednju u bankama.
„Jasno je da je naš finansijski sistem bankocentričan, te da se građani uglavnom opredijeljuju za štednju putem novčanih depozita. Ako oprezno pretpostavimo da depoziti stanovnika RS u ukupnim depozitima stanovništva u BiH učestvuju sa oko 20 odsto, te pretpostavimo da iznose oko tri milijarde KM, doći ćemo do zaključka da štednja u bankama građana RS iznosi preko 98% od ukupne štednje“, navodi Zečević.
Prema njegovim rječima to znači da građani imaju povjerenja u ovaj način štednje, te da nisu dovoljno informisani niti motivisani za druge vidove štednje.
Zečević je kao dobar primjer za štednju naveo ulaganje u dobrovoljno penzijsko osiguranje, kao treći stubu penzijskog sistema.
„Odnos prosječne penzije i prosječne plate je trenutno oko 40 odsto, odnos broja radnika i penzionera je izrazito nepovoljan (1,17:1, umjesto optimalnih 4:1), a imajući u vidu manje stanovništva budućih uplatioca doprinosa, nije za očekivati da će iznosi za buduće isplate budućim penzionerima biti veći, te sve navedeno ukazuje da ćemo, odlaskom u penziju, značajno kompromitovati standard koji imamo dok radimo“, napominje Zečević i ističe da je, jasno je da se samo štednjom, i to bilo kojom vrstom štednje, može spriječiti ili ublažiti posljedice manjih primanja.
Kako kaže koristi od štednje mogu imati ne samo radnici već i poslodavci.
„Najznačajnije prednost štednje u dobrovoljnom penzijskom fondu su poreske olakšice. Uplata do 100 KM mjesečno je oslobođena poreza (samim tim, i doprinosa), te se prednost za poslodavca koji se odluči za organizovanje penzijskog plana za svoje zaposlene ogleda u činjenice da nema nikakvog dodatnog troška za ovo lično primanje radnika“, napominje Zečević.
„S druge strane sa stanovništa radnika, ovo je jedini način štednje koji mu omogućava da štedi iz svoje bruto plate, te u startu, prilikom uplate, ostvaruje prinos od preko 60 odsto na osnovu državne subvencije“, objašnjava Zečević.
Kako kaže, prednosti za poslodavce mogu da budu raznolike, a posebno se izdvaja to da je štednja u dobrovoljnom penzijskom fondu najjeftiniji način ulaganja u sopstvene ljudske potencijale, brendiranje firme, sticanje komparativnih prednosti na oskudnom tržištu radne snage i smanjenje neželjene fluktuacije.
Grabovac napominje da od ovakvog vida štednje i država ima višestruku korist.
„Funkcionisanje dobrovoljnih penzijskih fondova mijenja način alokacije sredstava, preusmjeravanjem potrošnje u investicije, a u dugom roku se postepeno rasterećuje postojeći penzijski sistem“, kaže Grabovac dodajući da dobrovoljni penzijski fondovi predstavljaju značajne institucionalne investitore u zemljama u kojima postoje i funkcionišu, s obzirom na imovinu kojom raspolažu, te se pojavljuju kao podržaoci likvidnosti državnih budžeta. (www.swot.ba)
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Kakve banke i ekonomski sistem, takva i stednja, kao i stednja u vidu ulaganja u privatni penzioni fond. Najveci problem, kada je u pitanju ulaganje u ovaj vid stednje, lezi u tome sto se slabo promovise model dobrovoljne penzije, kao i cinjenica da nemamo puno zaposlenih ljudi, pa samim tim nemamo ni veliki broj ljudi, koji bi uplacivali u javni penzijski fond, a kamoli u privatni. Drugi problem je taj sto ni drzava, ni privatni sektor, ne rade puno na promociji ovog vida finansijakog obezbijedjenja buducnosti. Treci problem lezi u tome sto sto nase banke, uprkos tome sto su skoro sve u stranom vlasnistvu, ponuda u istih je mediokritetna, kontocentricna, stednjocentricna i kreditocentricna, jer naae banke prihoduju uglavnom, od odrzavanja tekucih racuna, uzimanja stednje i plasmana iste u kapital, dok i generalno, investicijsko bankarstvo je kod nas vise izuzetak nego pravilo. Naime, od tolikog broja banaka u nasoj zemlji, koliko ja znam, samo 2-3 nude ulaganje u akcije preduzeca, fondova itd. To su Raiffeisen banka, Nova banka i mozda jos koja banka, s tim da su naknade za trgovinu kod njih takve, da ogroman broj ljudi, koji ulaze svoj novac na berzu, to radi preko brokera sa sjedistem u inostranstvu, jer su oni povoljniji, tako da, i mimo ovog, BiH je veoma neatraktivno podrucje, za bilo kakav vid ulaganja.