BANJALUKA – Uprava „Aerodroma Republike Srpske“ priznala je da postoji rizik da neće moći vratiti kredit od sedam miliona KM koji je ovo preduzeće 2016. godine dobilo od Investiciono – razvojne banke (IRB) RS.
Nakon isteka grejs perioda, koji je produžavan zbog problema u poslovanju uslovljenog obustavom saobraćaja, preduzeće bi od 01. avgusta trebalo da nastavi sa otplatom ostatka duga od 6,2 miliona KM, navedeno je u planu poslovanja „Aerodroma RS“ za ovu godinu.
Međutim, u dokumentu piše i da iako je kamata aneksom ugovora značajno smanjena, postoji potencijalni rizik nemogućnosti vraćanja kredita usljed smanjenog ostvarenja prihoda.
„Кao sredstvo obezbjeđenja založeno je pravo na imovinu, odnosno opremu koja je bila predmet nabavke u iznosu od 4,85 miliona KM te 40 bjanko mjenica za preostali iznos zajma. Zbog dodatnog obezbjeđenja naplate potpisan je i ugovor o ustupanju potraživanja – cesiji između preduzeća, Fonda za razvoj i zapošljavanje RS i Ministarstva saobraćaja i veza RS“, piše u planu.
Po osnovu tog kredita „Aerodromi RS“ bi od 1. avgusta ove do 1. juna 2027. godine mjesečno trebali da plaćaju ratu od 106.530 КM.
Riječ je o kreditu od sedam miliona KM koji su podigli polovinom 2016. godine uz grejs period od 48 mjeseci. Grejs period je istekao, a „Aerodromi RS“ su dva puta tražili da se on produži.
Inače, preduzeće u ovoj godini planira simboličnu dobit od 15.000 KM.
Planirani prihodi, u koje je uračunata i subvencija Vlade RS od 1,9 miliona KM, iznose 6,05 miliona i veći su za 32,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.
„Najveće povećanje prihoda očekuje se od prodaje roba i to u najvećem postotku od prihoda od ugostiteljske djelatnosti, s obzirom na to da je preduzeće uvelo prodaju hrane i planira opremanje ugostiteljskog sadržaja u odlaznom gejtu. Planirano je povećanje prihoda od aerodromske takse srazmjerno povećanju broja putnika, kao i prihodi od avio-opsluživanja srazmjerno povećanju broja letova“, navedeno je u planu poslovanja.
S druge strane, ukupni planirani rashodi iznose 6,035 miliona KM i u njima najveće učešće imaju troškovi bruto plata i naknada, zatim nabavka kerozina te amortizacija.
U ukupnim prihodima najveće učešće imaju prihodi od prodaje mlaznog goriva 34,7 odsto, zatim subvencija iz budžeta RS 31,4 odsto, te aerodromska taksa 9,6 odsto.
„Troškovi bruto plata i naknada su povećani za 12,1 odsto jer se planira prijem određenog broja radnika koji su neophodni za opsluživanje povećanog obima saobraćaja“, dodaje se u dokumentu.
CAPITAL: M. Čigoja Ljubojević
