BEOGRAD, Period koji sljedi biće neizvjestan i za radnike i za poslodavce, jer će – prema ocjenama ekonomskih stručnjaka – mnoge kompanije biti prinuđene da otpuste radnike i zatvore firme zbog krize izazvane koronavirusom.
MMF prognozira da bi u Srbiji moglo da bude zatvoreno više od 140.000 radnih mjesta, a iz privrede stiže apel da država pomogne novim paketom mjera koji bi obuhvata ukidanje pojedinih parafikalnih nameta za firme.
“Hod po tankoj žici” i rizici nikada veći da globalna ekonomija sklizne u recesiju sa kakvom se svijet do sada nije suočio. Zaduživanje, javni dug koji u zemljama širom svijeta raste i životni standard građana koji vrtoglavo pada. Optimizma za ekonomsku budućnost manjka i u prognozama međunarodnih finansijskih institucija – MMF poručuje – “situacija gora nego što se očekivalo”.
Međunarodni monetarni fond upozorio je da će pad svjetska privreda zbog pandemije koronavirusa biti veći nego što se ranije predviđalo – tačnije za 4,9 odsto u ovoj godini, u odnosu na tri procenta koliko je ranije projektovano.
Budžetski deficiti biće produbljeni, jer su vlade, kažu u MMF-u, potrošile do sada skoro 11 hiljada milijardi dolara u pokušaju da se negativne ekonomske posljedice umanje.
A prognoze nisu optimističnije ni za Srbiju.
MMF kaže da bi u narednom periodu u Srbiji moglo da se zatvori između 140 i 160 hiljada radnih mjesta.
Proizvodni i uslužni sektor su najugroženiji. Analiza koju je Mreža za poslovnu podršku nedavno uradila sa privrednicima pokazuje da je u proizvodnom sektoru 23 odsto firmi ugroženo, a u uslužnom sektoru još i više – čak 38 iodsto kompanija se jedva bori za opstanak.
“Očekujemo da će se u uslužnim delatnostima 40.000 do 50.000 radnih mesta ugasiti. Biće to najčešće mikro i male firme – one sa jednim, dva, tri zaposlena, naročito one koje rade sa inostranstvom. Čak i firme u IT sektoru imaju problema”, tvrdi Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.
Pitanje je da li će oni koji su dobili državnu pomoć moći da i na dalje ostanu sa istim brojem zaposlenih? U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća – zabrinuti, kažu: država bi morala da razmotri još neke olakšice za preduzetnike.
“Srbija ima 1.005 parafiskalnih nameta – 140 milijardi dinara ide po raznim osnovama, da li su članarine u pitanju, da li su obavezna plaćanja Agencijama, javnim državnim ustanovama… To je najbezbolnije da se uradi odmah – da se napravi moratorijum, oni koji mogu da se ukinu u potpunosti, a drugi da se smanje na jednu pristojnu meru”, kaže Zoran Vujović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
“Nerealno je očekivati da otpuštanja neće biti” – kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Državni paket pomoći preduzetnicima je pomogao da “održe glavu iznad vode”, ali Savić dodaje je državna kasa “tanja”.
“Ne bi me iznenadilo da država izađe sa nekim dodatnim paketom, mada to ima naravno neke druge aplikacije. Ali, svejedno, kada nemate zdrav biznis, ako ne možete samostalno da izađete, evo šest meseci, na zelenu granu, neće vam pomoći ni pomoć koja je veća od postojeće. Državna kasa Srbije je prilično ‘tanka’, mi nemamo baš mnogo mogućnosti, pogotovo ne da iz nekih tekućih prihoda obezbedimo značajna sredstva – sve ono što smo do sada radili, išlo je iz zaduživanja”, izjavio je Savić.
Zato je javni dug porastao za dvije milijarde dinara, iako je i sa tim rastom i dalje ispod 60 odsto BDP-a. Država bi trebalo obazrivije sa novcem – upozoravaju ekonomisti – jer, period neizvesnosti sljedi za sve. N1