BRISEL, Predviđeni pad privrede EU biće oko 7,7 odsto u 2020, a nezaposlenost u prosjeku devet odsto. Programi sufinansiranog skraćenog radnog vremena jedna su od mjera evropskih država za prevazilaženje krize.
Ekonomija EU će, prema predviđanjima Evropske komisije, doživeti pad od oko 7,7 odsto u 2020. godini usljed pandemije koronavirusa. Tokom istog perioda, nezaposlenost u Uniji će, u prosjeku, biti oko devet odsto.
Grčka, iako udar epidemije nije bio izražen u ovoj zemlji, vjerovatno će najlošije proći. Prema predviđanjima, nezaposlenost u ovoj zemlji bi mogla da bude 19,9 odsto.
EK predviđa da će rast ekonomije biti oko 6,3 odsto u 2021. godini.
U SAD poslodavci otpuštaju radnike. Otpušteni radnici potom podnose zahtjev za dobijanje naknade za nezaposlenost od države. Sa druge strane, vlade zemalja EU trenutno finansiraju plate gotovo 39 miliona onih ljudi koji rade skraćeno ili ne rade uopšte. Ovo predstavlja rekordan nivo podrške i pokazuje velike napore starog kontinenta da se izvuče iz duboke recesije izazvane pandemijom koronavirusa.
Kao nikada do sada, evropske zemlje se oslanjaju na programe koji ohrabruju pogođene kompanije da zadrže zaposlene uz skraćenje radnog vremena. U tom slučaju, država subvencioniše dio njihovih plata. U nekim zemljama ta pomoć ide čak do 80 odsto prosječne zarade.
Njemački program Kurcarbajt (Kurzarbeit – skraćeno radno vreme) čuva odnos između poslodavaca i zaposlenih. Primjenjivan je i tokom recesije koja je usljedila nakon finansijske krize 2008. godine.
“Zaposlenost u Njemačkoj je tada pala za samo 1 odsto, iako je ekonomska proizvodnja potonula za čak sedam procenata”, kaže Florijan Hense, ekonomista Berenberg banke.
Ekonomisti se slažu da njemački sistem – prema kojem vlada pokriva između 60 i 67 odsto plate za neradne sate – uglavnom služi svojoj svrsi.
Aleksandar Hijzen, ekonomista za tržište radne snage u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kaže da je u Njemačkoj možda čak svaki četvrti zaposleni na programu rada sa skraćenim radnim vremenom.
U Francuskoj i Italiji taj broj raste i obuhvata svakog trećeg ili drugog radnika. Programi poput Kurcarbajta i francuskog Šomaž parsijel (Chômage partiel – djelimična nezaposlenost), dobro su prilagođeni za korona krizu, barem na kratak rok. Osmišljeni da rješe kratkotrajni ekonomski šok, oni služe preduzećima i radnicima kao sredstvo da premoste težak period, dok vlade ne počnu da ukidaju restriktivne mjere.
Velika Britanija je usvojila sopstvenu verziju ovakvog programa za prevazilaženje trenutne krize. Čak 6,3 miliona britanskih radnika uključeno je u ovaj tromjesečni program. Ovakvi programi mogli bi da podupru oporavak Evrope i da omoguće brzo i efikasno pokretanje ekonomija, uz oporavak potražnje.
Ipak, problem bi mogao da nastane ako kriza potraje duže nego što se očekivalo, jer će ogroman broj ljudi koji koriste ove programe napregnuti državne finansije do krajnjih granica.
Privremeni programi, poput britanske varijante, mogli bi čak da dovedu do prelaska ljudi koju su na prinudnom odmoru u kategoriju nezaposlenih, ako se privredna aktivnost uskoro ne pokrene.
Njemačka vlada trenutno subvencioniše zarade oko 10,1 miliona ljudi, u odnosu na 1,4 miliona u jeku globalne finansijske krize.
Kurzarbajt program koristi 99 odsto restorana, 97 procenata hotela i 94 odsto kompanija u automobilskom sektoru.
U Francuskoj, 11,3 miliona ljudi koristi program Šomaž parcijel. Programima skraćenog radnog vremena pokrivaju se takođe zarade 7,7 miliona Italijana i 3,4 miliona Španaca. Biznis&Finansije