MOSKVA, Spoljni dug ruskih rezidenata prema nerezidentima je lani uvećan za 21,4 milijardi dolara na 488,7 milijardi.
S tim što su transakcije platnog bilansa uvećale dug za 31,4 milijardi dolara, koji je istovremeno zbog kursnih razlika smanjen za deset milijardi dolara.
Ukupna kreditna zaduženja ruskih banaka i ostalih sektora dostigla su nivo od 442,1 milijardu dolara, i činila su 90,5 odsto ukupnog spoljnog duga Rusije.
Poslije značajnog smanjenja u 2009. godini, obaveze ruskih kreditnih organizacija prema stranim zajmodavcima su 2010. godine porasle za 17 milijardi dolara na 144,2 milijarde što je 25 odsto manje od istrojskog maksimuma zabilježenog 2008. godine.
Najveći rast zabilježen je na tekućim računima i depozitima nerezidenata u ruskim bankama s tim što je njihov nivo nominovan u rubljama dostigao 39,7 milijardi dolara. Znatno je porasla i kreditna zaduženost banaka i to na 96,5 milijardi dolara (66,9 odsto), dok su ostale obaveze na ime dužničkih hartija od vrijednosti u vlasništvu nerezidenata ostale relativno stabilne sa rastom od tri odsto na 4,3 milijarde dolara.
Zaduženost nominovana u ruskim rubljama je u deviznoj strukturi spoljnog duga porasla za 19,5 procenata, zahvaljujući širem spektru transkacija nerezidenata na ruskom tržistu. Udio obaveza u stranoj valuti je smanjen na 80,5 odsto.
Prema međunarodno prihvaćenim kriterijumima zaduženost Rusije nije kritična. Odnos spoljnog duga prema bruto domaćem proizvodu je 33,1 odsto, dok su spoljne dužničke obaveze administracije prema BDP na nivou od 2,3 odsto. Tanjug