BEOGRAD, Kada se javni dug Srbije (12,7 milijardi evra) podijeli s ukupnim brojem punoljetnih građana (oko 6,7 miliona), ispada da je trenutni dug koji je država već napravila 1.900 evra po osobi. Ako ne proda Telekom, prema procjeni ekonomista, država će postojeći dug morati ove godine da uveća za još milijardu evra.
– Privatizacija Telekoma je preduzeta iz dva razloga: prvo, da bi se učinio efikasnijim, i drugo, da bi se namakle pare za budžet. Izlaz iz ove situacije Vlada može potražiti u emisiji deviznih obveznica na svjetskom finansijskom tržištu, o čemu se već šuška, mada s tom idejom ima više problema – kaže dr Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije.
Novac je do sada pozajmljivan od međunarodnih finansijskih institucija, drugih država, komercijalnih banaka, kroz izdavanje vrijednosnih hartija i tako će biti i ubuduće. Ove i naredne tri godine samo za kamate će morati da se plati više od milijardu evra, ali taj trošak vjerovatno neće zaustaviti nove kredite.
– Za državu nema druge opcije osim da se dodatno zadužuje, jer ako do sada nismo smanjili javnu potrošnju, sigurno je da se to neće desiti sada u izbornoj godini. Državi treba ove godine oko milijardu evra i bez toga vlast će biti u velikom problemu – ocijena je Aleksandra Stevanovića iz Centra za slobodno tržište.
Po odredbama Zakona o budžetskom sistemu, javni dug Srbije je limitiran na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na tu činjenicu upozorava i dr Jurij Bajec, ekonomski savjetnik premijera, kada kaže „da država ne smije da pređe zakonski maksimum javnog duga“, mada već ima procjena da će ta granica biti dostignuta sredinom ove godine.
Problem je i što uzimamo sve više kredita za vraćanje ranijih dugova, znači da ne ulažemo, već samo trošimo nove zajmove. Strane direktne investicije konstantno opadaju od 2006, donacija nema odavno, glavnina privatizacije je gotova i Telekom je bio „zlatna koka“ budžetskog spasa.
– Državi je potrebna stalna finansijska infuzija, tako da, ako se ne proda Telekom dalje zaduživanje je neminovno, mada mislim da će Austrijanci biti kupci. Inače, mi smo već sada po svim parametrima visoko zaduženi. Tekući platni bilans je takav da nam treba 2,2 puta više para za obaveze nego što izvozimo. Suštinske reforme su izostale, ostaju nam krediti pa dokle stignemo – kaže dr Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta.
Da li uzimanjem novih pozajmica država troši budućnost svojih građana? Ekonomisti smatraju da će dalje zaduživanje države ostaviti posljedice koje će se godinama osjećati.
– Pravi problem je 2012, a kritičan mjesec je oktobar ove godine. Tada se zatvara konstrukcija oko deficita koji u 2012. treba da bude tri odsto. Znači da treba pokriti razliku između ovogodišnjih 4,1 odsto manjka i minusa u kasi države koji dogodine treba da bude tri odsto. To je oko milijardu evra – procjenuje ekonomista Miroslav Zdravković.
Jedini siguran način za smanjenje duga je da država ostvaruje suficit, da ima viška para u kasi, a Srbiji se to sigurno neće desiti u naredih pet godina.
Na računu 1,85 milijardi evra
Na kraju februara na računu države bilo je 185 milijardi dinara (1,85 milijardi evra). U odnosu na decembar prošle godine, to je 38 milijardi dinara više. Pod pretpostavkom da će sva dospjeća biti refinansirana, da će ostati isti nivo ulaganja banaka u vrijednosne hartije, država može raspoloživim novcem da finansira obaveze, objašnjava Miroslav Zdravković. Blic