BEOGRAD, Narodna banka Srbije je naredila da 600 javnih komunalnih preduzeća evidentiraju dugovanja kako bi izbjegla stečaj. Prodajom “Delta Maksija” prosjek čekanja naplate potraživanja biće smanjen u korist dobavljača.
U Srbiji je trenutno 64.437 blokiranih računa preduzeća i radnji. Među njima su i komunalna preduzeća.
Od 1. januara 2011. godine, pravna lica, radnje i udruženja koja su u blokadi duže od dvije godine idu u automatski stečaj. Veliki dio takvih firmi su javna komunalna preduzeća koja u začarni krug nelikvidnosti nisu došla svojom krivicom, pa se na prste mogu nabrojati ona koja opstaju.
Poslije teškoća u naplati potraživanja u lokalnim samoupravama, Narodna banka Srbije naložila je da 600 javnih komunalnih preduzeća evidentiraju potraživanja i dugovanja da bi se izbjegla blokada računa i njihov automatski stečaj.
Nevenka Đorđević, direktor Javnog komunalnog preduzeća Kruševac kaže da im 30 miliona dinara duguju fizička lica za iznošenje smeća, a 50 miliona pravna lica, takođe za iznošenje smeća. Od tog dugovanja, polovinu snosi samo jedno preduzeće.
U Privrednom sudu Srbije je prošle godine, što u procesu brisanja, što u stečajnom postupku oko 19.000 predmeta. Poslije poziva za stečaj i naplate takse, sud ima rok od 60 dana u kojem se traže povjerioci koji mogu da produže rad firme.
Prema zakonu, institucije koje je osnovala država, poput škola, vojske, policije, bolnica, ne mogu da odu u stečaj zbog njihovih neplaćanja obaveza. U tom slučaju “deblji kraj” izvlače javna komunalna preduzeća, koja su im isporučila vodu, energente, repromaterijal.
“Ukoliko dođe do stečaja zbog dugotrajne nemogućnosti plaćanja, on se otvara i zatvara, imovina prelazi u državnu svojinu, dok se odlukom državne agencije za imovinu, može ponovo otvoriti novo javno preduzeće”, rekao je Milenko Pavlović, privredni savjetnik.
Prosjek čekanja naplate potraživanja u Danskoj je 17 dana. Slovenci i Hrvati to zakonski ograničavaju na 45 odnosno 90 dana, dok je u Srbiji taj prosjek 128 dana.
Zato u Narodnoj banci Srbije vjeruju da će prodajom “Delta Maksija” taj prosjek biti smanjen u korist dobavljača.
“Ne znamo koji su dobavljači Delta Maksija u blokadi. Ali je sigurno da takvih ima pogotovo kada su u pitanju preduzetnici, tako da vrlo s nestrpljenjem očekujemo da te pare budu upumpane i kada se to desi daćemo informaciju kako se to odrazilo na likvidnost”, kaže Ranko Aleksić, direktor Prinudne naplate NBS.
Državnim organima, ministarstvima, ali i Domovima zdravlja u prošlosti često su bili blokirani računi.
Sada je situacija dosta poboljšana. Tome će doprinjeti i propis da će od 2012. godine sudovima biti upućivana preduzeća koja su nelikvidna najmanje godinu dana čime bi se došlo do čistijih računa. RTS
