Close Menu
Donacije

Direktorske plate na reviziji pred Vladom RS

admin7 komentara3 minute čitanja

BANJALUKA,  Rok za dostavljanje platnih listi direktora javnih ustanova i preduzeća u RS na reviziju Vladi RS ističe u utorak, a sindikalci upozoravaju da se plate direktora koje dostižu i do 4.000 KM nikako ne uklapaju u ekonomsku priču Srpske, u kojoj ima mnogo nezaposlenih.
Ranka Mišić, predsjednica Saveza sindikata RS, govori da se pored “armije” nezaposlenih ljudi ne smiju zaboraviti ni radnici koji rade a apsolutno ne primaju platu, te oni koji imaju izuzetno niska primanja u odnosu na ogromne sume rukovodstva preduzeća.
“Ako je Vlada odlučila da iskontroliše plate onih koje je ona sama postavila na te funkcije, onda je to više nego zbunjujuće. Da li to znači da su ranije bili otuđeni centri koji su mogli da rade kako hoće i koje niko nije kontrolisao”, upitala je Mišićeva, izražavajući bojazan da Vlada RS ne ostane samo na odluci ili zaključku koji se kasnije neće sprovesti.
Vera Sajić, šef Biroa za odnose s javnošću Vlade RS, podsjetila je da je Vlada naložila svim institucijama da dostavi platne spiskove menadžmenta do 15. februara, te da će se nakon što se situacija snimi vidjeti kako dalje postupati.
“Imamo neke informacije da pojedini rukovodioci primaju enormne naknade za svoj rad i zaista se ne može ništa reći prije nego što svi dostave podatke o platama”, kazala je Sajićeva.
Mišićeva smatra da eventualno ujednačavanje direktorskih plata neće doprinijeti nekom novčanom dobitku kada je u pitanju budžet, ali da će svakako imati moralnu i društveno odgovornu težinu.
Iako smo od mnogih rukovodilaca javnih ustanova direktno pokušali da dobijemo odgovore o visini mjesečnih primanja, neki od njih nisu željeli da odgovore kolika im je zarada.
Tako je Neđo Ilić, direktor “Šuma RS”, rekao ne zna napamet kolika mu je plata, dok u Kancelariji za finansije “Autoputeva RS” nisu željeli da govore o plati direktora ovog preduzeća Dušana Topića.
Nezvanično saznajemo da direktor “Elektroprivrede RS” ima platu oko 4.000 KM, a na toj funkciji je Branislava Milekić, dok je plata direktora Fonda PIO RS, na čijem čelu je Zoran Mastilo, oko 3.500 KM.
Iz Fonda zdravstvenog osiguranja RS su nam rekli da je “rješenjem o utvrđivanju kriterijuma kod ugovaranja plata direktorima zdravstvenih ustanova i FZO RS krajem 2008. godine, koje je donijela Vlada RS, određeno da plata direktora FZO RS može da iznosi 3.800 KM”, ali da je trenutna plata direktora Gorana Kljajčina 3.420 KM.
U Investiciono-razvojnoj banci su nam potvrdili da je plata direktora Milenka Pavlovića 3.600 KM, dok nam je Radovan Samardžija, direktor Robnih rezervi RS, rekao da su mu mjesečna primanja 2.500 KM.
Momir Popić, direktor Fonda za dječju zaštitu RS, kazao je da je njegova plata 2.500 KM, te da je u nju sve uračunato, dok su naknade članovima Upravnog i Nadzornog odbora po 400 KM mjesečno.
Mila Gromilić, direktor “Krajina osiguranja”, kaže da je njena plata definisana menadžerskim ugovorom i iznosi oko 3.400 KM, te da se menadžerski ugovor odnosi na mnogo stvari koje treba ispuniti da bi se dobila ovolika plata.
“Moje radno vrijeme nije osam sati kao što rade pojedini rukovodioci jer radim mnogo više”, rekla je Gromilićeva.
Prema nezvaničnim saznanjima, direktor Zavoda za zapošljavanje RS Boško Tomić ima platu 2.700 KM, dok direktor “Službenog glasnika RS”, a na toj funkciji je sad Proko Dragosavljević, ima platu od 3.500 KM. Nezavisne novine

Podijeli:

Povezani članci

7 komentara

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]

  2. Gundjalo

    Sto je najzalosnije, vecina je dobijala menadzerske ugovore, upravo od Vlade a rezutltat koji treba ostvariti je sto veca dubioza 🙂

    Odgovori
  3. BIA

    Ukoliko premijer odluči da je uslov za ostanak na funkciji ostvarena dobit uplaćena u budžet, onda im treba svima koji su to napravili odobriti bonuse u visini 6 neto plata.
    Ako sam dobro računao državna preduzeća moraju svake godine da ubace 200-300 miliona KM dobiti, a važno je reći da su mnoga u monopolskom položaju na tržištu, znači ništa se ne radi na troškovima i na upravljačkoj strukturi.

    Odgovori
  5. Akcionar

    Apsurdno je da Vlada traži informaciju od preduzeća, u kojima je većinski vlasnik, o tome koliku platu imaju direktori, kad te iste direktore imenuje Vlada.
    Nadzorni odbori javnih preduzeća koji zaključuju menadžerske ugovore sa direktorima najčešće čine 4 predstavnika države (Vlade) i jedan predstavnik Fonda PIO. I Vlada sad pojma nema kolika im je plata?
    Ovdje se vidi jedna druga vrsta problema u hijerarhijskoj ljestvici Vlada – NO ili UO – Uprave preduzeća. Još iz prethodnog društvenog uređenja percipiramo direktore kao vlasnike preduzeća, iako su oni samo radnici sa većim (kamo sreće)odgovornostima i beneficijama. Može se reći da su se Uprave javnih preduzeća donekle “otuđile” i da su Upravni ili Nadzorni odbori podređeni Upravi umjesto obrnuto. To ide dalje, pa se i Skupštine akcionara, kao najviši organ vlasti u preduzeću, svode na “aminovanje” odluka Uprave. Ispade da Uprave vladaju i preduzećem i Nadzornim odborom i Skupštinom akcionara. Predstavnici državnog kapitala u preduzećima bi se prije mogli nazvati predstavnicima Uprava preduzeća u Vladi. U takvom “odnosu snaga” imamo da Uprave preduzeća praktično rade šta god žele, a da suštinski nikome ne odgovaraju. Pogotovo što se najčešće radi o partijskim drugarima, pa se ne bi zamjerali jedni drugima. To što ta preduzeća ne posluju pozitivno, nije toliko ni važno. Dok ne dogori svijeća, kao sad…
    Glavno pitanje nije kolika je čija plata, nego koliko dobro ti direktori rade! Ako ste uspješan menadžer koji razvija preduzeće, ostvaruje dobit, zapošljavaju nove ljude, redovno plaća radnicima, državi, dobavljačima itd, onda niko ne bi imao ništa protiv da takav ima i 20.000 KM platu.
    Kako kod nas direktori nisu profesionalni i stručni menadžeri nego partijski poslušnici, onda nije ni čudo što nam je ovako. A da im je plata i tri puta manja, ništa nam suštinski ne bi bilo bolje, jer tim direktorima pored tendera plata dođe kao bakšiš.

    Odgovori
Ostavi komentar