BEOGRAD, Idealno bi bilo da Telekom Srbija kupi kompanija koja će dobro da ga plati i nastavi da ulaže u njegov razvoj, ali teško da će Vlada moći na to da utiče.
Dilema da li je bolje za Telekom dobiti više novca u startu ili ga prodati ozbiljnijoj kompaniji koja će možda manje da plati, ali će nastaviti da vodi uravnoteženu poslovnu politiku i povećava investicije, izbila je u prvi plan poslije vesti da se Dojče telekom razmišlja da li uopšte da uđe u trku.
Istovremeno, kao kandidati su se pojavili bogati Meksikanac Karlos Slim (Amerika movil) i ruski milijarder Mihail Fridman (Vimpelkom i Turksel).
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da država treba da se vodi samo ponuđenom cijenom. “Nas ne treba da interesuje šta će neka kompanija uraditi sa „Telekomom” kada ga kupi, već samo koliko ćemo novca dobiti za njega. Svako drugo ponašanje je protivtržišno”, kaže on.
Madžar dodaje da “generalno, niko ne može da zna šta će budući vlasnik uraditi sa kompanijom koju kupi i u pitanju su čista nagađanja” i ističe da država ne treba ni da prodaje kompaniju ako se plaši šta će poslije da bude.
S druge strane, ekonomista Zoran Popov smatra da stvari treba gledati dugoročno i navodi da je “uvijek bolje da se nastavi sa razvojem neke kompanije i svaki ozbiljan prodavac gleda da izvuče korist na duži rok”.
“Ipak, prodaja Telekoma sa nekim kratkoročnim ciljevima ne bi bila jedina glupost ove vlade”, kaže Popov, i navodi da ne zna šta bi to, recimo, mogla da ponudi meksička kompanija u smislu usluga i kvaliteta.
Urednik Ekonomista Milan Ćulibrk podsjeća da je kao jedini kriterijum tendera predviđena upravo cijena. “Prema pravilima tendera, navedeno je da je odlučujuća najveća cijena, a ta pravila se ne mogu mijenjati u toku trajanja tendera. Dakle, više i nema smisla pričati o tome šta je bolje”, ističe on.
Ćulibrk podsjeća i da su kod nas propale sve privatizacije u kojima su kompanije prodavane samo zbog novca, a nije se vodilo računa o njihovoj daljoj sudbini. Press