BEOGRAD, Generalni direktor Telenora u Srbiji Ćel Morten Jonsen (Kjell-Morten Johnsen) ocijenio je da ne postoje svi uslovi za uvođenje konkurencije na srpskom tržištu fiksne telefonije.
On je u intervjuu agenciji Beta i portalu Euraktiv (www.euractiv.rs) kazao da je regulisanje tržišta fiksne telefonije dovedeno u pitanje pošto je Telekom Srbije podneo tužbe Upravnom sudu na većinu odluka Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel).
Investiranje u fiksnoj telefoniji nije isplativo zbog visokih cijena za pristup lokalnoj petlji odnosno korisniku, koje je odredio Ratel, rekao je direktor kompanije Telenor, koja je dobila licencu za drugog operetera fiksne telefonije u Srbiji.
Jonsen je ocijenio da se tužbama dovodi u pitanje i čitavo regulisanje tržišta i čini da je nivo nesigurnosti za svakoga ko želi da investira u toj oblasti u Srbiji veoma visok.
“To znači da neće biti efikasne konkurencije na srpskom tržištu u oblasti fiksne telefonije u bliskoj budućnosti, kako se moglo očekivati ranije, ali postojaće neki nivo konkurencije”, istakao je on.
Telenor će tražiti druge opcije za razvoj u kojima neće zavistiti od Telekoma Srbije, kazao je Jonsen, ali je dodao da su te opcije izazovne u situacijij kada je kupovna moć stanovništva mala, jer zahtjevaju velike investicije i dug vremenski period za realizaciju.
Kako je istakao, zbog toga se Telenor usredsredio na razvoj mobilne telefonije sa novom mrežom, koja će omogućiti proširenje kapaciteta.
“Kada situacija postane stabilnija i jasnija, videćemo šta može da se uradi u oblasti fiksne telefonije”, naveo je generalni direktor Telenora u Srbiji.
Jonsen je kazao da će Telenor početi da pruža usluge fiksne telefonije početkom sljedeće godine, kao što je predviđeno licencom za drugog operatera.
“Telenor je započeo velike investicije u Srbiji. Neka od tih ulaganja su podstaknuta i dobijanjem licence za fiksnu telefoniju”, naglasio je on i precizirao da je u procesu izgradnja mreže optičkih vlakana od Beograda prema Nišu i granici sa Bugarskom.
Jonsen je kazao da Telenor neće “juriti” za pojedinačnim korisnicima fiksne telefonije.
“U to nećemo investirati mnogo. Kada razmišljamo o fiksnoj mreži, prvenstveno je vidimo kao mogućnost za širokopojasni pristup (broadband)”, kazao je.
Kako je dodao Jonsen, Telenor bi mogao da investira da bi privukao korisnike za širokopojasni pristup ako Ratel omogući da pristup lokalnoj petlji bude privlačan za ulaganje ili ako bude isplativo korišćenje optičkih vlakana ili bežičnog pristupa za pakete usluga koji bi obuhvatili i fiksnu i mobilnu telefoniju, i internet.
“Fiksna telefonija je samo dodatni proizvod u strateskom razvoju Telenora u Srbiji”, kazao je on.
Jonsen je naveo i da postoji dobar dijalog sa Telekomom Srbije oko korišćenja infrastrukture.
On je ocijenio i da omogućavanje prenosivosti brojeva pri promjeni operatera u fiksnoj telefoniji neće imati suviše veliki značaj, ali da će biti dobro da se korisnicima da i ta mogućnost izbora.
Jonsen je kazao i da je moguća saradnja sa Elektromrežom Srbije (EMS) oko korišćenja optičkih kablova tog javnog preduzeća, ali su sada potrebe Telenora mnogo manje nego prije godinu i po, kada je određivano kakva mreža optičkih vlakana je potrebna kompaniji.
“Ukoliko bude prilika za poslovnu saradnju oko međusobne zamjene kapaciteta, otvoreni smo za to”, rekao je on.
Jonsen je istakao da će Telenor nastaviti da radi na ovaranju tržista telekomunikacije u Srbiji.
“To što Telenor investira u izgradnju novih kapaciteta znači da će ljudi imati izbor na tržištu. To će omogućiti i ‘malim igračima’ na tržištu da ulažu u razvoj posla sa širokopojasnim pristupom bez obaveze da kupuju od monopoliste”, kazao je Jonsen. Beta