BEOGRAD, Srpsko voćarstvo i povrtarstvo, da je produktivno, komotno bi moglo da živi samo od izvoza u rusku prestonicu. Ali, daleko je izvozna bajka. U odnosu na region, Srbija zaostaje u subvencijama i kreditnom podsticaju razvoja agrara.
A izvitopereni trgovački mentalitet uspio je da u sirove šljive sakriva golo kamenje ne bi li podvalio „braći Rusima“ i ubrao evro više. Takvo čitanje trgovačke domišljatosti Miloša Obrenovića donijelo je našim izvoznicima, ako žele rusko tržište, neke standarde strožije od važećih u EU.
Rusi više neće da skupljaju robu po zadrugama i selima u Srbiji, već traže da imamo objekte koji su sertifikovani za izvoz u Rusku Federaciju
Već godinu dana se sa ruskom stranom pregovara o ovoj problematici, potpisani su međudržavni protokoli i memorandumi o standardima koje moramo ispuniti kod praćenja upotrebe pesticida kod voća. Za povrće, još pregovaramo.
– Naši proizvođači i izvoznici su osposobljeni da ponude kvalitetan proizvod. Ali, ne možemo više u šljive trpati kamenje, čega je bilo u nekim pošiljkama. Javašluka je bilo. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je prije deset godina, a memorandumi i protokoli tek ove godine. U međuvremenu bilo je i onih koji su svašta radili, misleći da mogu da prođu. Sad je uveden red – kaže za „Blic“ Milan Prostran, sekretar u Privrednoj komori Srbije.
Naime, Rusi su promijenili ploču. Neće više da skupljaju robu po srpskim zadrugama i selima, traže da imamo objekte koji su U Ruskoj federaciji sertifikovani za izvoz kod njih. Ne pitaju da li hoćemo ili ne. Da li smo srpsko kamenje pokušali da prodamo i u EU? Prostran kaže da egzibicije bar tamo nismo izvodili. Blic
