BEOGRAD, Pravi razlog zbog koga Crvena zvezda i Partizan nisu uspjeli da rekonstruišu stadione je lokacija na kojoj se oni nalaze i interes krupnog kapitala za njih.
Od ranije je poznato da je Delta holding na Autokomandi kupila zemljište na kom je planirano da se gradi poslovno stambeni centar. S druge strane, obnavljanje stadiona u Ljutice Bogdana i u Humskoj, podrazumjeva gradnju multifunkcionalnih stadiona, neke vrste šoping mola gdje investitori finansiraju rekonstrukciju i modernizaciju sportskih terena.
Međutim, po riječima Jovice Jakovca, direktora kompanije Kolijers za Srbiju, izgradnja tri tržna centra na malom prostoru nije realna, jer bi konkurencijom ugušili jedni druge.
“Najviše šansi za uspeh investicije imaju oni koji prvi uđu u posao, pa se sada prava bitka vodi za pozicioniranje na toj lokaciji. Mislim da je to najzgodnija lokacija za stambeno-poslovni kompleks, koji je planiran tik uz autoput, ali činjenica je da će oni koji prvi budu izgradili nešto, smanjiti interes investitora i znatno otežati realizaciju drugog sličnog objekta. Ako bi se postavilo i pitanje izgradnje trećeg, šansi gotovo i da nema”, ističe Jakovac.
On kaže da je ipak neizvjesno šta će se desiti na tim lokacijama, jer je MPC kupio dio parcele na kojoj je Delta trebalo da gradi tržni centar, tako da ova kompanija mora da napravi novi plan.
U međuvremenu, planove za rekonstrukciju postojećeg stadiona napravila je uprava Crvene Zvezde, a generalni sekretar tog kluba Andrija Kleut je potvrdio da je ta investicija u fazi idejnog projekta, kao i da je portugalski konzorcijum Sonae siera zainteresovan je da investira u taj posao.
“Rušenje postojećeg stadiona se ne spominje, a ono što je najvažnije, ukoliko dođe do realizacije ovog projekta, stadion bi bio u funkciji sve vreme jer bi se radilo fazno, tribina po tribina, pa bi se utakmice igrale bez problema”, ističe Kleut.
Crvena zvezda i Sonae siera su, prema riječima Kleuta, potpisale memorandum o razumjevanju i tehničkim detaljima, koji će naravno morati da bude usklađen sa eventualnim promjenama generalnog urbanističkog plana grada. „Tek tada ćemo moći da razgovaramo o konkretnoj kvadraturi koja bi se gradila na stadionu i oko njega“, naglasio je Kleut.
On ističe da se još ne zna kako bi ugovor izgledao, a prvi sledeći potez koji u Zvezdi očekuju je „zeleno svjetlo“ od strane državnih insitucija. „Obratili smo se gradu, realizacija ovog projekta trajala bi najmanje tri do četiri godine, a samo za prikupljanja papira i dozvola biće potrebno oko godinu dana“, kaže Kleut.
Partizan bi da gradi, ali ga koči spor sa vojskom
Novi stadion bio bi neophodan i sportskom društvu Partizan, jer sadašnji objekat više ne ispunjava savremene evropske kriterijume za održavanje takmičenja, ali u tom klubu umjesto o gradnji, moraju da razmišljaju o tome kako da ostanu u vlasnici postojećeg objekta, što je prvi uslov za svaki naredni potez.
„Sadašnji stadion, koji se vodio kao vlasništvo Jugoslovenske narodne armije, dobili smo posle šestogodišnjeg spora, još aprila 1989.“, kažu u tom klubu i potvrđuju da je Ministarstvo odbrane povelo sudski postupak za vraćanje Partizanovog stadiona u svoj posjed.
U Ministarstvu odbrane kažu da je ugovorom od 28. marta 1990, zaključenim između države i sportskog društva Partizan, tom klubu prenijeto pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na nepokretnostima koje su bile sredstva JNA, bez naknade.
U saopštenju koje je medijima dostavilo Ministartsvo odbrane, navodi se da je „sedam godina kasnije, 1997, Vojska Jugoslavije, podnela je tužbu protiv Partizana, radi utvrđenja ništavnosti tog ugovora, zajedno sa predlogom za određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti. Ministarstvo je tužbu obnovilo 20. marta 2007, a Drugi opštinski sud je jula 2009. doneo rešenje kojim se zabranjuje Partizanu otuđenje i opterećenje nepokretnosti, što je potvrdio i Okružni sud u Beogradu“.
Sa druge strane, u Humskoj tvrde da su za proteklih 13 godina redovno odlazili na ročišta, ali da zbog nedolaska Ministarstva odbrane, sud je nekoliko puta donio rješenje da se tužba smatra povučenom, da bi sredinom prošle godine iz ovog ministarstva tražili privremenu mjeru zabrane raspolaganja objektom koji je predmet spora.
Generalni sekretar SD Partizan Milan Obućina kaže da je SD Partizan izuzetno zainteresovano za izgradnju novog stadiona. “To je jedini način da svim klubovima koji egzistiraju u okviru našeg sportskog društva, obezbedimo kvalitetne uslove za trenažni proces i odigravanje utakmica. Vrlo brzo će doći vreme kada više nećemo moći da igramo utakmice u kvalifikacijama za Ligu šampiona ili Ligu Evrope, jer naš objekat je jedan od najstarijih u Evropi”, objašnjava on.
Obućina kaže i da je “ovo jedina šansa da, kad država nema mogućnosti da nam pomogne, da pokušamo da uz pomoć investitora napravimo stadion koji će biti ponos Beograda i Srbije. Da smo ranije počeli izgradnju ovog sportskog kompleksa, verujte i košarka bi imala do sada svoju salu, ovako ostaje da se sala gradi iz državne kase”.
Po njegovim riječima, održavanje ovako starog sportskog objekta izuzetno košta. “Godišnje izdvajamo oko 600.000 evra, bez dodatnih investicija koje su neophodne, jer je objekat sve stariji. Prošle godine Fudbalski klub Partizan je za takmičenje u Ligi Evrope, za ispunjenje minimuma standarda investirao oko 100.000 evra. Da nije fudbalskog kluba ne znam kako bi opstajalo sportsko društvo”, kaže Obućina.
Vojska bi stanove u zamjenu za stadion
Prema saznanjima Blica, Ministarstvo odbrane ne gaji nade da će povratiti svoje vlasništvo nad stadionom, ali očekuje da, ukoliko nakon donošenja Zakona o privatizaciji sportskih klubova iko bude želio da u sklopu Partizanovog stadiona zida i određene stambene komplekse ili trgovinske objekte, dio tih površina pripadne njemu. To u ovom ministarstvu smatraju pravno mogućim, što proizilazi iz dokumenata kojim raspolažu. Praktično, to znači da se očekuje brz i lak dogovor da stadion pripadne Sportskom društvu Partizan, a dio u okolini – ukoliko je planirana izgradnja novih objekata, Ministarstvu odbrane. Blic, Politika
