BEOGRAD, U sektoru prodaje električnih uređaja prošle godine bez posla je ostalo nekoliko hiljada ljudi jer su usljed nedostatka mušterija radnje zatvorene.
Pored trgovinskih kuća „Eltim“ i „Pevec“, zatvorene su i mnoge male radnje koje su se bavile prodajom električnih aparata. Trend zatvaranja radnji će, tvrde trgovci, zbog uvođenja ekološke takse na električne uređaje biti nastavljen, budući da će cijene kućnih aparata, zbog ovog nameta, skočiti za 20 odsto. To znači da će mnogima čak i kupovina miksera predstavljati pravi luksuz.
Uredba Vlade o plaćanju ekološke takse na električne aparate usvojena je prošle nedelje. Taksa će se plaćati po kilogramu kućnog aparata, a prikupljeni novac odlaziće u Fond za zaštitu životne sredine za reciklažu elektronskog otpada. Primjera radi, taksa za velike aparate poput šporeta ili frižidera prema ovoj odluci iznosi 30 dinara, za male kućne aparate, računare ili mobilne telefone iznosi 60 dinara, a za monitore čak 90 dinara po kilogramu.
Zahvaljujući ovolikim iznosima taksa, cijene električnih uređaja u maloprodaji skočiće i do 20 odsto. A to, kažu trgovci, neminovno znači novi pad prodaje, i zatvaranje ovih radnji.
“Generalno gledano, prošle godine pad prodaje tehničkih proizvoda iznosio je od 10 do 15 odsto, što mnogi nisu izdržali i na kraju su zatvorili svoje radnje. Sa uvođenjem ovih taksa, u odnosu na lane može se očekivati dodatan pad prodaje za 15 do 20 odsto, što znači da će mnogi koji su opstali, ove godine biti dovedeni pred zatvaranje”, kaže Slobodan Šijan, vlasnik kompanije „Tehnomanija“.
Šijan objašnjava da su trgovci, koji su opstali, preživjeli zahvaljujući raznim akcijama i prodaji na čekove i potrošačke kredite.
“Trgovačke marže na ove proizvode u Srbiji su minimalne, i iznose 10 do 12 odsto na belu tehniku i pet do osam odsto na računare i LCD televizore. Sada su nam uvoznici sa uračunatom ekološkom taksom dostavili nove cenovnike uvećane za 10 odsto, što znači da ćemo robu nabavljati po trenutnim maloprodajnim cenama. A to će se svakako odraziti na potražnju, jer ljudi nemaju odakle da kupuju”, objašnjava Šijan.
S tim da će se taksa odraziti na dodatni pad prometa, slaže se i Zdravko Đuranović, brend menadžer za „Beko“ u kompaniji „Samsung“.
“Promet ove robe od novembra do danas je u ozbiljnom padu, što znači da ova taksa ne ide naruku ni trgovcima ni potrošačima. Mi još nemamo izrađene nove cenovnike, ali zbog pada dinara i ekološke takse, veš-mašina koja je do sada koštala 17.999 dinara, ubuduće se neće moći pazariti ispod 21.300 dinara. A to znači da će kućne aparate ubuduće kupovati samo onaj ko mora”, kaže Đuranović.
Da uvođenje taksa neće biti dobro ni za koga, pa ni za državu, slaže se i Tijana Katalinić, direktor marketinga trgovačkog lanca „Weg“, gdje će zbog primjene ovih taksa bijela tehnika i televizori poskupjeti za 15 odsto.
“Tačno je da ovakva uredba postoji i u Evropskoj uniji, ali u tim zemljama ne postoji carina na uvoz ove robe. Zbog toga je pitanje da li je ovo bio pravi momenat da se ekološka taksa uvede i kod nas. Jer kada se saberu carine i ekološka taksa ispada da će tehnička roba u Srbiji zahvaljujući ovom nametu biti najskuplja u Evropi, a kupovna moć naših građana, uz pad dinara i plata, to ne može da isprati”, kaže Katalinić i dodaje da će država taksu lako naplatiti od velikih uvoznika, trgovaca i proizvođača.
Katalinić kaže da se postavlja pitanje kako će država taksu naplatiti od malih uvoznika koji danas otvore preduzeće, uvezu robu i preko noći nestanu. Znači, tu će i država biti na gubitku.
Slično se može čuti i od Saše Badžova, direktora „Alfa plama“, koji kaže da će domaći proizvođači i veliki uvoznici, koji žele da nastave da rade, taksu sigurno platiti, ali ni njemu nije jasno kako će država riješiti problem sa sitnim uvoznicima, koji će prilikom uvoza plaćati samo carinu, a onda nestajati.
On navodi da kilogram lima košta 50 dinara, a za svaki kilogram treba platiti taksu od 30 dinara, što znači da za jedan štednjak težine 53 kilograma treba platiti 1.600 dinara takse.
“Mi u ovoj godini planiramo da proizvedemo 30.000 štednjaka, što znači da državi na ime takse treba da platimo ukupno pola miliona evra. Što ćemo i učiniti, jer bolje i to nego da zatvorimo fabriku i bez posla ostavimo 100 ljudi”, kaže Badžov i dodaje da će zbog ovog nameta proizvodi ove kompanije u narednih nekoliko dana poskupiti za 15 do 20 odsto.
S tim da će se taksa odraziti na dodatni pad prometa, slaže se i Zdravko Đuranović, brend menadžer za „Beko“ u kompaniji „Samsung“.
“Promet ove robe od novembra do danas je u ozbiljnom padu, što znači da ova taksa ne ide naruku ni trgovcima ni potrošačima. Mi još nemamo izrađene nove cenovnike, ali zbog pada dinara i ekološke takse, veš-mašina koja je do sada koštala 17.999 dinara, ubuduće se neće moći pazariti ispod 21.300 dinara. A to znači da će kućne aparate ubuduće kupovati samo onaj ko mora”, kaže Đuranović.
Da uvođenje taksa neće biti dobro ni za koga, pa ni za državu, slaže se i Tijana Katalinić, direktor marketinga trgovačkog lanca „Weg“, gdje će zbog primjene ovih taksa bijela tehnika i televizori poskupiti za 15 odsto.
“Tačno je da ovakva uredba postoji i u Evropskoj uniji, ali u tim zemljama ne postoji carina na uvoz ove robe. Zbog toga je pitanje da li je ovo bio pravi momenat da se ekološka taksa uvede i kod nas. Jer kada se saberu carine i ekološka taksa ispada da će tehnička roba u Srbiji zahvaljujući ovom nametu biti najskuplja u Evropi, a kupovna moć naših građana, uz pad dinara i plata, to ne može da isprati”, kaže Katalinić i dodaje da će država taksu lako naplatiti od velikih uvoznika, trgovaca i proizvođača.
Katalinić kaže da se postavlja pitanje kako će država taksu naplatiti od malih uvoznika koji danas otvore preduzeće, uvezu robu i preko noći nestanu. Znači, tu će i država biti na gubitku. Blic
