MOSKVA, Globalna kriza donijela je neočekivani poklon Rusiji i postigla ono što se Kremlj trudio da ostvari posljednjih godina – da na Zapadu raširenih ruku dočekuju investitore iz ove zemlje. Njihov najnoviji dobitak je njemački „Opel“, koji se poslije dugih i mukotrpnih pregovora vlade Angele Merkel sa nekoliko ponuđača opredjelio za „Magnu“, kanadsko-austrijsku kompaniju.
Ona u ovom poslu nastupa sa najvećom ruskom bankom „Sberbankom“, a industrijski partner koncerna, koji ne pretenduje na udio u „Opelu“, grupa GAZ oligarha Olega Deripaske, ovde vidi priliku za vlastiti uspon.
„Ruska vlada nije direktno angažovana, ali mi pozdravljamo rad ’Sberbanke’ u ovoj kupovini“, kazao je Vladimir Putin, ruski premijer, uz ocjenu da je ovaj posao uspjeh za razvoj ruske autoindustrije. „Ruska vlada ima strategiju za autoindustriju i ona se sprovodi“, dodao je Putin.
„Ovo je odlična šansa da Rusija po neviđeno niskoj cijeni dobije jednog od tehnološki najmodernijih evropskih proizvođača“, prokomentarisao je German Gref, direktor „Sberbanke“ i bivši ministar ekonomije.
Banka, koja je 60 odsto u vlasništvu Centralne banke Rusije, dobiće 35 odsto udjela u „Opelu“, isto toliko će dobiti „Dženeral motors“, matična kompanija „Opela“, dok će „Magni“ pripasti 20 odsto, a zaposlenima u „Opelu“ 10 odsto.
Ključnu ulogu u pregovorima odigrala je Merkelova, koja je pre donošenja odluke razgovarala telefonom i sa Barakom Obamom, američkim predsjednikom, i sa Vladimirom Putinom, ruskim premijerom.
Sporazum se smatra velikim uspjehom politike podrške ekspanzije ruskog biznisa u Zapadnu Evropu i van oblasti energetike, koju promoviše Putin. Ruski premijer je još 2006, tada kao predsjednik, ubeđivao njemačke preduzetnike u Minhenu da se ne boje ruskih investicija: „Oni koji vam sada dolaze nisu Crvena armija, nego isti kapitalisti kao i vi“, rekao im je Putin.
S druge stranke, odluka Merkelove da prihvati „Sberbank“ nagovještava zaokret u njenom stavu, budući da je do sad popreko gledala na težnje ruskih kompanija da se domognu većinskih paketa akcija u krupnim nemačkim kompanijama. Time je i ona krenula stopama prethodnika Gerharda Šredera, koji je kao kućni prijatelj Putinovih po odlasku s dužnosti preuzeo brigu o projektu izgradnje gasovoda „Severni potok“, od Rusije do Njemačke, preko Baltika.
U prošlonedjeljnim pregovorima s Putinom kancelarka je od „Magne“ dobila garancije da će sve četiri fabrike „Opela“ u Njemačkoj nastaviti da rade. Adut ovog ponuđača bilo je i rusko tržište, gde u saradnji s GAZ-om računa da će do 2015. prodavati do 500.000 automobila godišnje. To je ponudi „Magne“ donjelo odlučujuću prevagu nad „Fijatom“, koji je jasno stavio do znanja da će morati da zatvori hiljade radnih mjesta.
Sporazum, koji treba da bude potpisan u narednih mjesec dana, predviđa da će nemačka vlada obezbjediti „Opelu“ hitni zajam za premošćavanje od 1,5 milijardi evra, a u narednih pet godina državne kreditne garancije od još 4,5 milijarde evra. Organizacijom kredita će se, po svoj prilici, baviti „Sberbank“.
„Magna“ će uložiti 700 miliona evra, od čega 300 miliona evra za kratkoročne troškove „Opela“.
„Formulisali smo takvu koncepciju u kojoj smo uspjeli sve što smo hteli sa političkog stanovišta“, objasnila je Merkelova, aludirajući na činjenicu da u izbornoj godini njemački birači ne bi oduševljeno dočekali nova otpuštanja.
Deripaskini dugovi
Oleg Deripaska, ruski aluminijumski tajkun, koji je prema pisanju časopisa „Forbs“ prošle godine bio najbogatiji Rus, izgubio je za godinu dana 25 milijardi dolara i ostao na samo 3,5. Deripaska sada pokušava da restrukturira 7,3 milijarde dugova stranim kreditorima, kao što su japanska „Sumitomo“ korporacija i francuska banka BNP Pariba, kao i 4,5 milijardi duga ruskoj banci Vnješekonombank (VEB), koja je u većinskom državnom vlasništvu.
Različite reakcije
Odluka nemačke vlade da „Opel“ proda koncernu iza kojeg stoje Rusi, izazvala je različite reakcije. Fredrik Erikson, direktor Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju sa sedištem u Briselu, ukazuje na negativne reakcije u istočnoj Evropi. „Nije jasno zašto se najveća ekonomija u Evropi vezuje za čudne ruske tajkune da bi udovoljila Kremlju“, kaže on i dodaje da se Poljska i pribaltičke države osećaju izigranima.
Putevi ruskog kapitala
Naftna kompanija „Surgut“ kupila je za 1,4 milijarde evra udeo u mađarskoj kompaniji MOL, u skladu sa politikom Kremlja da ruske kompanije investiraju u evropski energetski sektor.
-Oligarh Aleksej Mordašov, koji je razvio biznis u proizvodnji čelika, kupio je 2008. pet odsto u nemačkom turističkom gigantu TUI.
Ruski „Severstalj“ kupio je 2003. američku čeličanu Dirborn u Mičigenu.
-Oligarh Roman Abramovič vlasnik je fudbalskog kluba Čelsi; „Evraz grupa“, delimično u vlasništvu Romana Abramoviča, kupila je čeličane u Oregonu i Klejmontu.
-Ališer Usmanov glavni je diničar fudbalskog kluba Arsenal; ruski investicioni fond „Didžital skaj tehnolodžis“, čiji je on jedan od vlasnika, kupio je za 200 miliona dolara 1,96 odsto socijalne mreže „Fejsbuk“, što je prvi put da ruski investitor ulazi na američko internet tržište.
„Lukoil“ ima lanac od oko 2.000 benzinskih pumpi u SAD.
-Deripaskin GAZ kupio je 2006. „LDV holdings“, proizvođača lakih komercijalnih vozila iz Birmingema u Britaniji; Deripaska je 2007. kupio za 1,05 milijardi evra 25 odsto austrijske građevinske kompanije „Štrabag SE“. Ruski fond „FLC vest“ kupio je dva brodogradilišta u Njemačkoj, u Varnermindeu i Vizmaru. Politika