BANJALUKA, Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako predstavlja samo još jednu stepenicu u cijelokupnom procesu integrisanja BiH u Evropsku uniju, jeste veoma značajan čin za sve građane koji žive u BiH, kaže u intervjuu za “Fokus” Vojin Mijatović, načelnik Odjeljenja za evropske integracije Ministarstva finansija RS.
– Međutim, sama činjenica da se o ovoj temi počelo govoriti tek nakon potpisa, govori da ima mnogo nerazjašnjenih stvari koje su prethodile samom potpisu te niz novih koje će se javiti u samoj implementaciji SSP-a – ističe Mijatović.
Koliko su vlasti u BiH spremne na sve ono što nas čeka u realizaciji ugovornih obaveza iz SSP-a, kao i u daljem toku procesa integrisanja?
Mogu govoriti samo za Vladu RS, koja je, moram istaći, u potpunosti spremna, i to ne samo za implementaciju obaveza iz SSP-a, nego i za niz drugih obaveza koje proizlaze iz procesa integrisanja. Naime, Vlada je od početka svog mandata kao jedan od prioriteta odredila upravo proces integrisanja i, moram reći, u vrlo kratkom vremenu zadala nove dimenzije ovom procesu. Znate, do dolaska ove vlade niko nije želio čak ni da eventualno ospori masu pogrešnih stvari u ovom procesu, koji su vodili predstavnici raznih institucija u okviru Savjeta ministara BiH, a da ne pričamo o eventualnom pokušaju da se aktivno uključe i čak na drugi način preuzmu određene obaveze iz ovog procesa. Nažalost, velika razlika u pristupu i posmatranju ovog procesa, koja će uticati i na spremnost institucija da implementiraju obaveze iz SSP-a, trebalo bi tražiti u činjenici da političari i vodeći ljudi iz institucija RS na ovaj proces gledaju kao na veoma bitan i obiman posao, kao i veliki izazov, dok političari i zvaničnici institucija iz Sarajeva na proces integrisanja BiH u EU gledaju kao na idealnu priliku za unitarizaciju BiH i ostvarenje svog sna.
Možete li jasnije da obrazložite gdje se razmimoilaze mišljenja predstavnika vlasti oko ovog procesa?
Ovaj proces, prvenstveno, nosi sa sobom, sve aktivnosti koje se odnose na uspostavljanje evropskih standarda u svim oblastima. Dok mi, kao predstavnici RS, kroz mnoge radne grupe i zajedničke projekte s kolegama iz Savjeta ministara zaista radimo na tome da se isti standardi uspostave, našim kolegama iz Sarajeva samo je bitno da se formiraju nove institucije na nivou BiH, bez obzira na to da li su one zaista korisne za uspostavljanje onoga što želimo ili ne. Očigledan rezultat toga jeste stalni rast javne potrošnje na nivou BiH, dok mi svim naporima iz mjeseca u mjesec smanjujemo javnu potrošnju u Republici Srpskoj.
Izgovor koji koriste vlasti u Sarajevu jeste da to Brisel očekuje od nas?
Po starom dobrom običaju, veoma čest izgovor naših kolega zbog takvog stava jeste upravo da to traži Brisel od nas, pa u Evropsku uniju ulazi BiH kao država, a ne entiteti, i slične improvizacije. To bi bio realan izgovor da živimo u srednjem vijeku ili nešto slično, a pri tome naše kolege, koje toliko dušebrižno vode računa o stavu administracije u Briselu, zaboravljaju da danas postoje telefoni i elektronska pošta te da mi uvijek potpuno otvoreno možemo da tražimo mišljenje od iste administracije u Briselu, pa i njihovih predstavnika u sarajevskoj delegaciji Evropske komisije za sve ono što, tobože, mi narušavamo, tražeći da se uspostavljaju evropski standardi, a da to ne mora po ustaljenom obrascu biti u Sarajevu, na državnom nivou. Koliko je to nerealna priča i koliko, u stvari, većina institucija na nivou BiH želi kroz ovu predstavu da sakrije svoju nesposobnost i nespremnost da odgovori na zahtjeve koji istinski dolaze iz Brisela, pokazuje i zajedničko učešće na prethodna dva ekonomska dijaloga, koja su održana u Briselu, ove i prošle godine. Naime, ta euforija novih državnih institucija neophodnih za evropske integracije, nestaje upravo u Briselu kada ta ista administracija počne da postavlja konkretna pitanja, koja su veoma bitna za sve građane BiH i kada naše kolege potpuno izgube tlo pod nogama te nemaju konkretan i kvalitetan odgovor na gotovo sva pitanja koja im budu postavljena, nego se njihovi odgovori svode uglavnom na moljakanja prema Evropskoj komisiji kako je BiH i dalje potrebna pomoć, kako su zahvalni Komisiji što im pomaže i slične srceparajuće priče. Moram istaći, a to zaista nije subjektivni utisak, već mišljenje mnogih stručnjaka iz Brisela, pa i medija koji prenose svoj utisak s ekonomskih dijaloga koji se dešavaju svake godine u Briselu, da se ti sastanci pretvore upravo u dijalog Republike Srpske s Evropskom komisijom, kako su to mnogi mediji prenijeli i ove godine.
FOKUS: Bez obzira na evidentne probleme, da li postoji saradnja i koordinacija institucija iz
Savjeta ministara BiH s entitetskim institucijama?
Saradnja postoji. Međutim, pitanje koje je mnogo bitnije jeste da li postoji zajednički konsenzus oko donošenja odluka kada je u pitanju ovaj proces. Vidite, kada je prije dve godine predstavljen novi instrument za tehničku pomoć od strane Evropske komisije, ili famozna IPA, zaista smo veoma radosno dočekali ovu vijest u želji da što prije savladamo metodologiju i način funkcionisanja ovog instrumenta, jer smo s punim pravom mislili da RS ima da ponudi kvalitetne projekte koji mogu da nađu uporište da budu finansirani iz ovih sredstava. U prilog tome moram istaći činjenicu da je Ministarstvo finansija RS, kao prvo ministarstvo koje je oformilo Odjeljenje za evropske integracije, punom parom počelo da radi upravo na pripremi i prilagođavanju projekata koji su nam pristizali kao potrebe opština aplicirane kroz Razvojni program RS. Kada smo izvršili programiranje ovih projekata (oko 100 projekata) i listu sa zahtjevom da se bar neki od njih nađu u užem krugu za finansiranje iz IPA sredstava, te ih uputili prema Direkciji za evropske integracije, nažalost, nismo dobili nikakav odgovor. Paralelno s tom činjenicom, predstavnici Direkcije zdušno su pokušavali da nam objasne da IPA i sredstva koja su planirana za BiH (440 miliona evra za period 2007-2011) mogu da koriste samo institucije na državnom nivou. Pomalo zbunjeni takvim stavom, potpuno normalno, potražili smo objašnjenja kod onih od kojih i ide ova pomoć prema BiH.
Kakav je bio odgovor Evropske komisije?
Koliko je zbunjujuće bilo naše pitanje, isto toliko je bio zbunjujući i odgovor od strane Evropske komisije, i to u smislu da IPA apsolutno podrazumijeva sve nivoe vlasti u svakoj zemlji, pa i u BiH, tačnije da im nije jasno zašto to pitamo, zato što Direkcija za evropske integracije njima šalje izvještaj da je sve u redu u komunikaciji s entitetima te da su entiteti potpuno zadovoljni odabirom projekata i finansiranjem iz IPA. A onda, kao rezultat toga, imamo činjenicu da je u 2007. i 2008. godini iz IPA ugovoreno finansiranje projekata u iznosu oko 120 miliona evra, a da pri tome RS nije dobila nijedan evro za svoje projekte. Pa, evo, na osnovu samo ove činjenice, postavljam pitanje direktoru Direkcije, Osmanu Topčagiću, da li EU pregovara oko članstva s BiH i svim njenim građanima i institucijama. Možda ja ne znam da se u EU prima, možda, samo Savjet ministara i Direkcija za evropske integracije.
Očigledno je da postoji veliki problem s korišćenjem sredstava koja dolaze kao tehnička pomoć iz EU, kao i u ostalim segmentima procesa integrisanja. Šta će Vlada RS preduzeti da se ovakva situacija promijeni?
Ono što je najbitnije, a što smo preduzeli u protekle dvije godine, jeste da Vlada RS, u ovom trenutku, ima najspremniju ekipu ljudi koji rade na ovim poslovima u BiH. Tu našu spremnost i opredijeljenost da u RS učinimo sve neophodno da se evropski standardi uspostave veoma brzo u svim oblastima, prepoznali su i predstavnici Evropske komisije. S punim pravom moram reći da smo postali veoma ozbiljan i pouzdan partner kolegama iz Evropske komisije, zato što, za razliku od naših kolega iz Sarajeva, pričamo istim jezikom. Naime, potpuno smo opredijeljeni da svojim radom ubrzamo put BiH ka EU, ali na tom putu želimo da imamo veoma aktivnu ulogu i u obavezama koje nas očekuju, ali i u odlučivanju u svim segmentima ovog procesa. Moram poručiti svima da Vlada RS osjeća punu odgovornost prema svojim građanima da što prije i što kvalitetnije napredujemo u procesu integrisanja, a da pri tome zaista nećemo dozvoliti nikome da se ovaj proces ispolitizuje zarad nečijih frustracija, neznanja ili ličnih političkih interesa.
Kvalitetnim projektima do evropskog novca
Proces upravljanja pomoći EU od sljedeće godine u potpunosti prelazi u ruke domaćih institucija i kroz taj sistem uspjeli smo da obezbijedimo da naši predstavnici učestvuju i u odlučivanju kroz ovaj proces tako da je potpuno realno da će korišćenje sredstava iz IPA u narednom periodu biti dijametralno drugačije u odnosu na prethodne dvije godine. Kad ovo kažem, moram istaći da RS nema namjeru da na bilo koji drugi način utiče na korišćenje ovih sredstava, već isključivo putem apliciranja veoma kvalitetnih projekata kojih, vjerujte, imamo veoma mnogo. Ministarstvo finansija u Vladi RS svojim radom u ovom procesu pokazalo je da je ubjedljivo najspremnija institucija u BiH kada su u pitanju ekonomski kriterijumi koji se mjere i koje želimo da dostignemo u cilju približavanja životnog standarda naših građana s onima koje imaju svi koji žive u Evropskoj uniji, rekao je Mijatović.
Put ka EU nema alternativu
Za Vladu Republike Srpske put ka punopravnom članstvu BiH u Evropsku uniju nema alternativu. Na tom putu Republika Srpska želi da bude veoma aktivan partner svim institucijama u BiH i uradiće sve što je neophodno za to, a pri tome štiteći interese svojih građana kao i ustavni poredak BiH. Budite sigurni da imamo kapacitete, kao i znanje koje će, bez obzira na eventualne opstrukcije i otpore, rezultovati veoma brzim evropskim putem, ali na način da kroz taj put moraju profitirati isključivo građani RS i cijele BiH, a ne institucije koje postoje samo zbog sebe a ne zbog građana, kaže Mijatović.
