LONDON, NJUJORK, Dolar je juče na vodećim globalnim deviznim berzama ojačao prema evru, jenu i većini drugih jakih valuta, usljed spekulacija da će Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) obustaviti dalje snižavanje kamata, dok je na evropskom tržištu zabilježeno prvo pojeftinjenje indeksa akcija od sredine minule sedmice.
Na matičnoj berzi u Njujorku dolar je, tokom rane prijepodnevne trgovine, vredio 1,5574 za evro i nešto više od 104 jena, što je mala korekcija naviše u odnosu na zaključni nivo od ponedjeljka.
Evro je istovremeno oslabio na 162,10 jena, prema 163,11 jena od sinoć.
Američka valuta je u toku proteklih sedam dana napredovala 2,7 odsto prema evropskom konkurentu, pošto je 22. arpila vrijedila rekordno nisko – 1,6019 za evro.
Izgledi za kratkoročni uzlet dolara mogu se povećati ukoliko Fed na sastanku čelnika te emisione banke, koji će se održavao juče i danas, odluči da ne menja sadašnju baznu kamatu od 2,25 odsto.
Fed je od 19. septembra prošle godne šest puta snižavao vlastitu baznu kamatu, za ukupno tri odsto, u pokušaju da time zaustavi veoma snažan silazni trend u američkoj ekonomiji.
Jučerašnji pad evra je podstaknut, prema izveštaju agencije Blumberg, dijelom i padom aprilske maloprodaje u zoni evra na najniži mjesečni nivo u minule četiri godine.
Blumbergov indeks, koji ukazuje na nivo prodaje, opao je u tekućem mjesecu na svega 41,8 poena, što je visoko smanjenje u odnosu na martovskih 48,2.
Pad ovog indikatora ispod granice od 50 poena označava da se privreda na koju se pokazatelj odnosi nalazi u lošem stanju, ukazuje se u izvještaju američke novinske agencije.
Slabljenje evra na evropskom valutnom tržištu izazvano je i finansijskim gubicima njemačke “Dojče banke” koja je u prvom ovogodišnjem tromjesečju uknjižila najveći kvartalni negativni saldo tokom minulih pet godina.
Stručnjaci američke “Sitigrupe” ne računaju, međutim, da će pad evra biti dugoročniji, već očekuju da sredinom godine opet preskoči važnu psihološku granicu od 1,60 dolara.
“Sitigrupa” predviđa i rast evra, do kraja septembra, na 1,62 dolara.
Na globalnim berzama akcija dan nije bio naročito povoljan za prodavce, jer su cijene “hartija” najprestižnijih kompanija u Evropi i SAD uglavnom bile u padu, a u Aziji mješovite, s malim oscilacijama u odnosu na prethodno dostignuti nivo.
Evropski Dau džonsov indeks akcija – Stok 600 – opao je, tokom rane popodnevne trgovine, 0,7 odsto, na 321,42 poena. U padu su bili i glavni indeksi akicija u SAD i Japanu, dok je glavni indikator kretanja cijena akcija na glavnoj kineskoj efektnoj berzi u Šangaju uvećan 1,3 procenta.
Na evropskom tržištu u padu su bili i nacionalni indeksi akcija. Francuski CAC je opao – 0,3 , nemački DAX – 0,8 a britnaski FTSE 100 minimalnih 0,1 odsto.
Menadžer kompanije “Rojal London eset menadžment” Kevin Lajli je ocjenio da će “generalno posmatrano, loše ekonomske vijesti na kraju uticati na smanjenje profita”, što bi loše moglo da se odrazi i na kretanje cijena akcija.
Vrijedi, međutim, zabilježiti da je pomenuti evropski Dau džonsov indeks u aprilu napredovao 5,1 odsto, što je prvi mjesečni rast tog pokazatelja u proteklih pola godine.
Tokom aprila se donekle oporavio i Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300, a značajan rast su zabilježili i neki azisjki indeksi, što se u prvom redu odnosi na šangajski indikator koji je potkraj minule poslovne sedmice ojačao skoro 11 procenata.